Najdraži učenici i prijatelji širom sveta,

Hana nas je napustila 1. aprila 2007., u 01:43 po srednje-evropskom vremenu, u najotmenijem stilu.

Nakon pet meseci bolesti i tri od saznanja da je smrtonosna, Hanini poslednji časovi su izrazili suštinu njenog života. Okružena nekolicinom prijatelja koji su je lečili i negovali,  i pod ogromnom dozom morfijuma, petnaest puta se vraćala u svoje telo, oživljavajući ga iz kliničke smrti, kako bi videla da li i dalje može biti od neke koristi. Pošto joj je rak razorio mozak, a pluća se pretvorila u krvavu masu, bilo je jasno to nije moguće. Uverio sam je da je najbolje da ode. Uz našu povu i početne stihove Devačen želja, vratila se u prostor, vanvremena i prelepa.

Iako je njen gubitak amputacija i rana je duboka, zahvalan sam Hani što je toliko insistirala da uvek budem uz nju. Inspirisala me je od trenutka kada smo se prvi put sreli, 1951., u šumi severno od Kopenhagena, a naročito sam od oktobra 2006. koristio svaki trenutak da od nje naučim što više. Nadam se da ću vam preneti nešto od toga.

Kao što pretpostavljate, rad na usavršavanju svih se nastavlja i nadam se da ćemo se uskoro sresti.

Vaš,                                                                                                                                                           Lama Ole.

P.S. Pošto je nezaređenih Karma Kađu budista Dijamantskog puta na hiljade širom sveta, a trenutno ne postoje uslovi da svi budete primljeni, slavićemo Hanu kada njen pepeo postavimo u stupu na uzvišenju našeg Svetskog centra. Njegova Svetost Karmapa potpuno podržava ovu želju. Nastavite da praktikujete – to je najlepši poklon Hani.