Žene mudrosti

 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh stranice

 

 

 

 

 

 

 

 

                             Manfred Ingerfeld

 
"Telo je osnova za ostvarenje mudrosti. Materijalna tela muškaraca i žena podjednako su pogodna, ali ako žena ima jaku težnju, onda ima viši potencijal." (1)

Ovo je rekao sam Padmasambava. Ono što govori veliki Guru Rinpoče jeste da žene imaju posebnu nadarenost za duhovnu stazu, dar koji im može obezbediti viši potencijal. Stoga bi žene trebalo da budu uvažavane i ohrabrivane kao duhovni praktičari, kako bi se njihovi talenti i potencijali razvili za dobrobit svih. Mogu nam pasti na um imena nekih velikih žena-učitelja iz prošlosti: Sukasidi i Niguma iz Indije, Ješe Cođal i Mačig Labdron sa Tibeta, ali zašto je tako malo njih poznato?

Na ovo pitanje nema jednostavnog odgovora. Sigurno je da su društva, kako tokom istorije, tako i u skorije vreme, bila sklona omalovažavanju duhovnih ostvarenja žena. Njihove životne priče nisu zapisivane i sada nam nisu dostupne. Stil budizma je takođe doprineo ovoj situaciji. Sutrička tradicija budizma naglašava stroga pravila ponašanja, kao i kontrolisanje i transformaciju uznemirujućih emocija koje stvaraju patnju. U sutričkom budizmu dominiraju monasi. Zajednice monahinja na Tibetu i drugde bile su male, a finansijska podrška i duhovna uputstva bili su na nižem nivou od onih dostupnih velikim manastirima, što je odražavalo kulturnu klimu tog vremena. Čak i danas, azijska društva imaju strožije poglede od zapadnih na ulogu pojedinca, a naročito žene, u životu. Trebalo bi da pazimo da ne prenesemo ove kulturne aspekte budizma na Zapad.

Situacija je drugačija u vađrajani, dijamantskom putu budizma. Mahamudra učenja Kađu škole i maha ati učenja Njingma škole zasnovana su na ideji da smo, u osnovi, već prosvetljeni. Pomoću transmisije od opunomoćenog učitelja i direktnog rada sa sopstvenom energijom, luminoznost i vizija se ponovo bude i prosijava primordijalno stanje prosvetljenja. Uznemirujuće emocije doživljavamo onakvim kakve jesu i ne transformišemo ih; oslobađaju se trenutno, kao sneg koji pada u vodu. Namkai Norbu Rinpoče objašnjava da žene imaju prirodnu sklonost za rad sa energijom i vizijom (2), a Garab Dorđe, osnivač dzogćen tradicije, predskazao je da će većina praktičara koji će ostvariti konačni nivo dzogćen učenja - manifestaciju tela od svetlosti, ili duginog tela - biti žene (3).

Na spoljašnjem nivou, stav muških kolega prema ženama praktičarima uvek je bio bolji u vađrajani nego u sutričkoj tradiciji budizma. Kao prvo, dijamantski put često praktikuju jogini i jogine, sami ili u malim grupama, izvan uticaja monaškog sistema u kome dominiraju muškarci. Drugo, pošto dijamantski put radi sa totalitetom bića, koje sadrži i muške i ženske principe, nipodaštavajući odnos prema ženama blokirao bi razvoj samog muškog praktičara i zato se tako nešto uvek smatralo prekršajem tantričkih zaveta.

U vađrajani, žene se, uopšteno govoreći, smatraju suštinom mudrosti i brojne ženske manifestacije različitih energija  poznate su kao dakine.

Postoje potpuno prosvetljene dakine mudrosti, kao što su različite forme Tare i Dorđe Pamo (skt. Vađravarahi) - crvena dakini, tako važna u Kađu tradiciji - a postoje i svetovne dakine. Ostvarene praktičarke takođe se mogu zvati dakinama. Ove dakine su igrale ključne uloge u životima mnogih velikih majstora iz prošlosti. Dobar primer je sledeća priča iz života mahaside Sarahe, koja takođe pokazuje slobodan i direktan način na koji se značajna uputstva mahamudre daju čak i danas:

"Jednog je dana Saraha zamolio svoju ženu za malo rotkvica sa karijem. Žena je pripremila jelo, ali, u međuvremenu, Saraha je uplovio u duboku meditaciju iz koje nije izlazio punih dvanaest godina. Onda je iznenada zatražio svoje rotkvice sa karijem. Njegova žena bila je zaprepašćena: "Bio si u meditaciji dvanaest godina; sada je leto i nema rotkvica."  Saraha je tada odlučio da ode u planinu kako bi još meditirao.

Vađravarahi - Dorđe Pamo, tanka, 1227.

 "Fizička izolacija nije pravo povlačenje", odgovorila mu je žena."Najbolji oblik povlačenja je potpuno izbavljenje od predrasuda nefleksibilnog i zakorelog uma, i povrh toga, od svih etiketa i koncepata. Ako si, nakon izlaska iz dvanaestogodišnjeg samadija, još uvek vezan za tvoje dvanaest godina stare rotkvice, koja je svrha odlaska u planinu?" Saraha je poslušao svoju ženu i nakon nekog vremena je postigao najviše ostvarenje mahamudre." (4)

Mudrost Sarahine žene je priznata, ali priroda njene uloge nije jasna. Smisao njenih komentara i trenutak u kome su dati, ukazuju da je ona već spoznala mahamudru. To bi je učinilo Sarahinim najvažnijim učiteljem, ali uprkos tome, mi ne znamo čak ni njeno ime. U skorije vreme nastali su brojni izveštaji o visoko ostvarenim ženama koje su do nedavno bile žive, kao i o onima koje su žive i danas. Objavljeno je da su neke od njih manifestovale dugino telo, što je veoma retko ostvarenje. Nekolicina njih ima svoje mesto u hijerarhijama. Šire posmatrano, institucije i hijerarhije, iako veoma korisne, samo su jedan vid izražavanja duhovnog ostvarenja i aktivnog saosećanja. U svakom slučaju, mi moramo pokušati da iskoristimo doprinos ovih izuzetnih žena, da iskoristimo prilike da od njih učimo i zabeležimo njihove životne priče za buduća pokolenja.

(1) Dowman, K., Sky Dancer: The secret Life and Songs of the Lady Yeshe Tsogyal, Routledge & Kegan Paul, 1984, strana 86.
(2) Norbu, Namkai: "Kristal i put svetlosti", 1986.
(3) Alione, Cultrim: "Žene mudrosti", 1986.
(4) Dowman, K., Masters of Mahamudra, State University of New York Press, 1985.