|
Kađu
linija, koja se ponekad naziva i "usmenom linijom"
Tibeta, potiče od velikog jogina Tilope, koji je živeo u severnoj
Indiji, otprilike u X veku n.e. Tilopa se smatra začetnikom
Kađu linije, a bio je nosilac i četiri specijalne transmisije
(tib: bka-babs-bzhi).
Iako
između istorijskih izvora postoje nepodudarnosti u vezi identiteta
budističkih majstora ove četiri transmisije, najčešće se govori
da su njihova porekla sledeća: prva transmisija potiče od
Lopon Ludruba (tib. slob-dpon-klu-sgrub, skt. Acarya Nagarjuna)
i sastoji se od dve tantre: "Sangva Dupa" (tib.
gsang-ba-dus-pa, skt. Guhasamaja) i od tantre nazvane "Denši"
(tib. gden-bzhi). Ova transmisija sadrži i prakse "iluzornog
tela" (tib. sgyu-lus, skt. Mayadeva), kao i "prenosa"
(tib. pho-ba, skt. Samkranti). Druga specijalna transmisija
potiče od Nakpo Čope (tib. nag-po-spyod-pa) i sadrži tantru
"Đuma Čenpo" (tib. sgyu-ma-chen-po, skt. Mahamaya),
kao i praksu nazvanu "svesno sanjanje" (tib. rmi-lam,
skt. Svapna). Treća specijalna transmisija potiče od Lavape
(tib. la-ba-pa), nazvana je "Demčok" ili "Korlo
Dongpa" (tib. bde-mchog, khor-lo-sdompa, skt. Chakrasamvara),
a sadrži i praksu "jasne svetlosti" (tib. odgsal,
skt. Prabhasvara). Četvrtu transmisiju prenela je Kandro Kalpa
Sangmo (mkha-gro-bskal-pa-bzangmo), a sadrži tantru poznatu
kao "Đepa Dorđe" (dgyes-pa-rdo-rje, skt. Hevajra),
kao i praksu "tumo" (gtum-mo, skt. Candali).
Tilopa
je ova učenja preneo joginu Naropi i kasnije su sistematizovana
kao "Šest joga Narope". Ove meditacije smatraju
se centralnim praksama Kađu linije. Iz nekoliko pisanih izvora
proizlazi da je Naropa rođen 956. g.n.e. Svoje znanje preneo
je velikom tibetanskom prevodiocu Marpi (rođen 1000. g.n.e.),
koji je putovao u Indiju kako bi primio učenja, a kasnije
se vratio na Tibet, gde je širio Darmu.
Marpin
učenik Đecun Milarepa, rođen 1033, postao je veliki tibetanski
jogin. Milarepina životna priča, koja počinje teškim okolnostima
nastalim usled prerane smrti njegovog oca, kojima sledi njegova
osveta nepoštenoj tetki i teči, kao i kasnije kajanje, koje
je dovelo do iskrene želje za praktikovanjem Darme, dobro
je poznata medju Tibetancima. Zahvaljujući svojoj istrajnosti
i sposobnosti da prihvati sve okolnosti na koje je nailazio,
ostvario je duboku spoznaju konačne prirode stvarnosti. Milarepina
učenja su zabeležena u njegovih 100.000 pesama i u drugim
tekstovima.
Liniju
Milarepinih učenja nastavio je Gampopa (rođen 1079.), poznat
i kao Dakpo Larđe - lekar iz Dakpoa. Prvo je učio u okviru
Kadampa tradicije, koja je postepeni i sistematični put, zasnovan
na lamrim učenjima. Kasnije je sreo Milarepu, od koga je primio
sva učenja, i praktikujući po njegovim uputstvima, u potpunosti
je ostvario njihov smisao. Od Gampopinog vremena, linija je
poznata kao Dakpo Kađu i sastoji se od mnogih pod-linija.
U XII veku, prvi Karmapa, Dusum Ćenpa, postao je učenik Dakpo
Larđea, od koga je primio sva učenja sutre i tantre. Tokom
mnogih godina učio je, praktikovao i podučavao širom Tibeta.
On je osnivač Karma Kađu linije. Rec "Karma" odnosi
se na samog Karmapu, dok "Kađu" potiče od izraza
"Kababši Đupa", a to su četiri posebna skupa učenja
kojima je ovladao Tilopa, i koja potiču od Bude Šakjamunija.
Karmapa je bio prvi prepoznati reinkarnirani lama Tibeta.
Nakon
pojave prvog Karmape, Karma Kađu škola se brzo razvijala,
a njena učenja su praktikovana širom Tibeta. To je bilo vreme
velikih političkih promena i ubrzanog propadanja tibetanskih
kraljevina. Pojavile su se mnoge značajne političke ličnosti
koje su se borile za vlast, ali pošto su imali nesložne sledbenike,
niko od njih nije uspeo da postigne svoj cilj. Karmapa nikada
nije bio zainteresovan za borbe različitih političkih frakcija,
niti se u njih uključivao. U stvari, bio je prinudjen da se
aktivno odupire uplitanju u politiku, zbog svog veoma osetljivog
položaja. Kako je imao ogromni duhovni autoritet, Karmapa
je bio meta onih koji su imali političke ambicije, a i njegovi
učenici su ga ohrabrivali da preuzme vlast, pošto su smatrali
da ima kvalitete vođe.
Tokom
tog burnog perioda, negde između XIII i XIV veka, Sakjape
su zavladale Tibetom, uz podršku mongolskog cara Kublaj Kana,
a kasnije i Ganges Kana. Tada je Tibet prvi put dobio političkog
i religijskog vođu u jednoj ličnosti, i prvi put nakon pada
kraljeva bio je ujedinjen pod jednim vladarem. U to vreme,
moćni vladari Mongolije i Tibeta, uviđajući uticaj koji su
visoke lame imale na Tibetance, usvojili su strategiju njihovog
pridobijanja, obezbeđivanjem darova, pozivanjem u svoja kraljevstva
i dodeljivanjem zvučnih titula. Motivacija ovih gestova, često
je bila politička, a ne religiozna.
Za vreme vladavine dinastije Ming, u XIV veku, kineski car
Junglo pozvao je u posetu petog Karmapu, Dešin Šekpu, od koga
je primio mnoga učenja. Tokom svoje posete Kini, Karmapa je
izveo mnoga čuda, a carskim umetnicima bilo je naređeno da
ih svakodnevno beleže, pa su ih naslikali na oko dvadeset
velikih svitaka. Nekoliko njih je čuvano u manastiru Curpu,
na Tibetu, sve do kineske invazije 1950. godine. Junglo je
bio toliko dirnut ovim događajima i razvio je tako duboko
poverenje u Karmapu, da je predložio preobraćanje svih duhovnih
redova Tibeta u Karma Kađu liniju. Dešin Šekpa je odlučno
odbio ovaj predlog i održao je predavanje o važnosti poštovanja
drugih škola, na osnovu razumevanja da su različite tradicije
neophodne kako bi izašle u susret sklonostima različitih ljudi.
Uprkos
politici toga vremena, period izmedu XIII i XVII veka bio je povoljan za Karma Kađu tradiciju. Kako su se učenja širila
i broj sledbenika rastao, lame linije su postajale sve uglednije,
tako da bi se ovaj period tibetanske istorije mogao nazvati
"Kađu erom".
U
to vreme, desila se dramatična promena u strukturama moći
zemlje, koja je bila raspeta između unutrašnjih borbi za prevlast
i spoljašnjih političkih uticaja. Centralnu vladu, koju je
vodio Desi Cangpa, snažni pristalica Karmape, zbacio je mongolski
voda Gošir Kan, a vlast je preuzeo V Dalaj Lama.
X
Karmapa, Čojing Dorđe, postao je žrtva ovih političkih događaja,
pa je sredinom XVII veka morao da napusti Tibet i skloni se
u kinesku pokrajinu Đang. Nakon ovoga, broj sledbenika Kađu
linije se smanjivao, sve do XVIII veka, kada je pod XIII Karmapom
Dudul Dorđem, Situ Čođi Đungne vodio liniju ka periodu obnove
i razvoja. U to vreme, lame Kađu linije napisale su mnoge
značajne filozofske tekstove, kao i radove iz gramatike, sanskrita
i astrologije, doprinevši tako literarnoj tradiciji i dobrobiti
naroda Tibeta. Tokom XX veka, za života XVI Đalva Karmape,
širom sveta su osnovani brojni Darma centri, među njima i
Karmapin međunarodni budistički institut u Nju Delhiju, Indija,
sa ciljem da omoguće izučavanje i praktikovanje Budinih učenja.
Nakon što je napustio Tibet, Njegova Svetost XVI Karmapa je
uspostavio svoje sedište u novoizgradenom manastiru Rumtek,
u Sikimu (savezna država Indije; graniči se sa Nepalom, Tibetom
i Butanom, prev.), koji je poznat kao Darma-čakra centar,
kao i centar za povlačenje i škole za monahe.
Poput
svojih prethodnika, XVI Karmapa bio je, pre svega, duhovna
ličnost i zbog toga nije učestvovao u borbi za oslobođenje
Tibeta. Umesto toga, ulagao je napor da duhovna tradicija
Tibeta ostane netaknuta i na taj način je pomogao očuvanju
identiteta i jedinstvene kulture svog naroda. Istovremeno,
XVI Karmapa nikada nije smetnuo sa uma prisustvo veoma sposobnog
duhovnog vođe, Njegove Svetosti Dalaj Lame, koji je i politički
lider tibetanske nacije. Dalaj Lama poseduje sve kvalitete
koje zahteva takav položaj, kao i veliko administrativno telo,
čiji su mnogobrojni članovi uključeni u veoma važne političke
aktivnosti usmerene ka dobrobiti naroda Tibeta.
Kao
što je već navedeno, sve ustanove koje je osnovao Njegova
Svetost Đalva Karmapa, stvorene su sa ciljem očuvanja tibetanske
duhovne tradicije i kulture, kao i radi dostupnosti Budinih
učenja ljudima svih nacionalnosti, koji smatraju da im mudrost
i uvidi budizma mogu pomoći. Uopšteno govoreći, Karma Kađu
linija naglašava opsežno izučavanje velikog broja tema, bez
pravljenja razlike između njihovog nivoa važnosti. Kada duhovni
učitelj to smatra prikladnim, učenja o Mahamudri - Velikom
pečatu praznine - koja su najdublja i konačna učenja linije,
se prenose i praktikuju, u etapama koje je propisala tradicija.
Kada se razvije sposobnost za razumevanje dubine celokupnih
učenja Mahamudre, može se početi sa "Šest joga Narope".
Kada
učitelj prenese suštinu učenja Mahamudre, i kada učenik ostvari
istu duboku spoznaju kao i učitelj, tada se ta osoba prepoznaje
kao nosilac linije, bez obzira na njegovu ili njenu prošlost.
Bez obzira da li je on ili ona prepoznati lama, ili nezaređeni
praktičar, spoznaja suštinske prirode i dubokog smisla Mahamudre
predstavlja kvalifikaciju koja takvu osobu čini nosiocem tradicije.
|
