|
|||
|
Heroj Marpa |
|||
|
|
|
|
|
Intervju
o Marpi Lotsavi, začetniku Kadju linije na Tibetu
|
||
|
Svaki put kada govorite o Marpi, nazivate ga herojem... Govorim "heroj" sa razlogom, jer je neustrašivost aspekt Marpine aktivnosti koji se često zanemaruje. Razlog je verovatno u tome što su monaške institucije, u kojima su nastale biografije važnih učitelja, imale mnogo reči za devociju i odricanje, ali malo razumevanja za vrlinu hrabrosti. Bio sam iznenadjen kada je i Kalu Rinpoče, 1970. godine, govorio o "starom deki Marpi". Izgleda da je čak i on, potomak surovih Kampa ratnika, delimično izgubio osećaj za važnost neposredne, energične aktivnosti. Ipak, razumljivo je da ljudi koji žive u manastiru, sputani mnogim ograničenjima, smatraju da im njihovo odricanje daje pravo na neku vrstu posebnog položaja u društvu. Sasvim je ljudski da, nalazeći se u takvoj situaciji, imaju osećaj da su oni koji uživaju u bogatstvu života, na neki način manje stručni, poput dece na putu, i da im je potrebno više discipline, dok navale njihove moćne ili čak zaštitničke energije, smatraju, na neki način necivilizovanim, ili čak uznemiravajućim. Ono što je Hani i meni, tokom našeg boravka na Himalajima, govoreno o Marpi u usmenim predanjima, bile su epske price o najmoćnijem čoveku. Dok je rastao, uvidjajući njegovu ogromnu snagu, ljudi su govorili: "Ako izraste u dobrog čoveka, biće uistinu dobar, no ako se, stasajući, prozli, bolje da se selimo u susednu dolinu." U oblasti Tibeta u kojoj je Marpa proveo detinjstvo i mladost, postojale su samo tri mogućnosti za izbor profesije: postati pastir, razbojnik ili lama, i pošto je Marpa bio pametan mladić, smatrao je da je poziv lame sigurno najinteresantniji. Ipak, u to vreme, na Tibetu se nije moglo naučiti mnogo toga, jer su većinu Guru Rinpočeove zaostavštine uništili šamanisti, 250 godina ranije (oko 800 g.n.e.). Tako je Marpa morao da putuje u Indiju, jer su tamošnji jogini i učitelji bili radi da prenose znanje. Pošto su ih ubijali muslimani, koji su tokom svojih čestih najezdi uništavali i budističke knjige i statue, učitelji budizma su na ovaj način pokušali da obezbede opstanak svoje kulture. Danas je prelazak Himalaja samo pitanje pronalaženja treznog vozača i prolaska pored nekih priglupih službenika, ali u Marpino vreme, to je bio veliki poduhvat. Daću vam jedan primer: sto godina ranije, Tibetanci su odlučili da religiju i pismo preuzmu iz Indije, pošto su skoro sve drugo uvezli iz Kine. Poslali su 108 mladića, a samo osmorica su uspela da se vrate. Prema tome, prelazak Himalaja tri puta (zadnji put u poodmaklim godinama), bio je veliki uspeh i pokazuje Marpinu ogromnu snagu. Tokom jednog putovanja, nakon što je potpuno ovladao svojim unutrašnjim energijama, bio je u stanju da uperivši prstom obori napadače na zemlju, koji su pljuvali krv, što takodje nije bio mali podvig. Sama činjenica da je došao sa ledenog Tibeta i boravio u suptropskoj severnoj Indiji, dok je sakupljao naše Kadju transmisije, jasno ukazuje da je imao mnogo više herojskih kvaliteta nego što podrazumeva, inače veoma cenjena, titula "prevodilac" (tib. lotsava). Ja ga zamišljam kao najmoćnijeg čoveka, sa potpuno stabilnim umom, u koga biste stekli poverenje čim biste se našli u njegovom prisustvu. Bio je izvan svih igara, poput stene, istinski heroj Dijamantskog puta.
Govorite da je Marpin život uzor za savremene budiste. Od Vas čujemo i da smo Marpa Kadju linija... Da, i to je novo otkriće. Usled upadljivosti i discipline monaških institucija, godinama smo mislili da je njihova transmisija jedina, pa smo usvojili Dagpo Kadju stil, koji potiče od Gampope, prvog monaha u našoj liniji. Gampopa je imao brojne kvalitete i veliku devociju prema svom učitelju Milarepi, medutim, izgleda da nije imao nikakvih uznemiravajućih emocija, a ovakav pristup nije delotvoran izvan tradicionalnih zemalja Istoka i Francuske, gde je transmisija pretežno monaška. Za anglo-američke, germanske i slovenske zemlje, kao i za Španiju i Južnu Ameriku, važan primer je upravo Marpin. Veoma malo ljudi bi moglo da pokuša da sledi primer Milarepe, ali Marpa nam je blizak i prihvatljiv je svima koji žele da svoj ispunjen, celibatom nesputan život, pretvore u put ka prosvetljenju. Ovde možemo pronaći bezbrojne ljude koji štite naše zemlje, izgradjuju naša društva, koji osnivaju porodice, a pri tome hrane i manastire i jogine. Mi smo Marpa Kadju, pre svega zato što smo obrazovani, praktični ljudi koji žele da se svet razvija u dobrom pravcu. Apstraktno, kritičko mišljenje kome nas uče u našim društvima, kao i bogatstvo i sloboda koje nam danas omogućava tehnologija, dovode do spajanja puteva jogina i nezaredjenih praktičara. Moji učenici su nezaredjeni praktičari kada zaraduju novac i rade interesantne poslove, a jogini su prema načinu na koji vide svet i žive zajedno, kao i kada putuju sa jednog meditacionog kursa na drugi. Dok 254 pravila za monahe i 350 za monahinje ne mogu biti promenjena, jer ih je dao sam Buda, raznovrsni Marpini i Milarepini metodi sada se objedinjuju i donose dobrobit većem broju ljudi nego ikada ranije. Da li znamo za Marpine inkarnacije koje su prisutne danas, ili koje su živele u prošlosti? U pregovoru Marpine biografije (The Life of Marpa) piše da je nekada, u Indiji, bio poznat kao Dombi Heruka i da je bio emanacija Samantabadre, a to nije glavna meditaciona forma u našoj školi. Marpa je, u stvari, bio emanacija Bude "O Dijamanta" (tib. Če Dordje, skt. Hevadjra). Bio je u uniji sa partnerkom "Ne-Egom" (tib. Dagmema, skt. Niratma), a u njegovom polju moći bilo je još osam dakina. Ipak, potrebno je biti oprezan u vezi prevelike priče o "inkarnacijama". Milarepa to nije odobravao, govorio je da omalovažava moć darme da menja ljude, da svi imaju šansu i da bi trebalo da budu ohrabreni da daju sve od sebe. Nakon prvog doživljaja vanličnih nivoa uma, slobodna i radosna iskustva će iz života u život narastati i širiti se. Koju je transmisiju Marpa doneo na Tibet? Tokom šesnaest godina provedenih u Indiji i Nepalu, Marpa, a zahvaljujući njemu i svi mi, izvukli smo dobrobit iz perioda kada su učenja i inicijacije bili davani otvoreno. Tadašnji budistički učitelji su bili darežljivi kako bi izbegli nestanak učenja, koji je pretio zbog stalnih muslimanskih najezdi. Marpa je tako naučio i Put svesnosti i Naropin Put metoda. Ne znam da li mu je prenet i metod koji je danas najdelotvorniji - Put identifikacije sa učiteljem - koji su kasnije propagirale Karmape.
Kako je izgledala istorija budizma na Tibetu pre Marpe? Prvi veliki majstor koji je doneo učenja u "Zemlju snega" bio je Guru Rinpoče...
Nemoguće je preceniti značaj Guru Rinpočea, koji je dao formu i strukturu vekovnim budističkim uticajima na Tibetu. Nalazeći se izmedju budističkog puta svile na severu i budističke Indije na jugu, sa razvijenom trgovinom u oba pravca, izvorna šamanisticka religija Tibeta, Bon, već je bila podeljena na dve struje kada je Guru Rinpoče stigao na Tibet. Jedna struja, tzv. "beli Bon", prihvatila je učenja o uzroku i posledici i usvojila je ideju prosvetljenja, dok je "crni Bon" nastavio sa ogromnim žrtvama u krvi, iz kojih je crpeo svoju moć. Takodje, i neki monasi su bili pozvani na Tibet, ali najvažniji medju njima, prethodna inkarnacija Djamgon Kongtrul Rinpočea, morao je da se, zbog svog veoma privlačnog izgleda, krije najveći deo vremena. Naime, lokalna tibetanska kraljica je odlučila da ga "stavi u svoju kolekciju", a on je želeo da ostane monah, pa je njegova aktivnost tako postala veoma ograničena. S druge strane, Guru Rinpoče nije bio zaredjen i bio je sa mnogim ženama, pa je zadovoljio kraljicu i onda je uradio za Tibet sve što je mogao, a monah je snažno poželeo da u budućim životima ne bude lep. Kada se ponovo inkarnirao u istočnom Tibetu, oko 1850, kao Lodro Taje (I Đamgon Kongtrul Rinpoče, prev.), imao je veoma izduženo telo, a sasvim kratke noge, dok je mladi Đamgon Kongtrul Rinpoče (III Đamgon Kongtrul Rinpoče, prev.), koji je poginuo 1992. dok je bio na putu da proveri Urdjen Trinlija, kandidata kineskih komunista za XVII Karmapu, ponovo bio privlačan. Bar jednom je u Nemačkoj tražio pomoć za uklanjanje izvesne mlade dame iz svog kreveta. Ona je to shvatila lično i glasno se žalila da on nije nikakav bodisatva jer misli samo na svoje monaške zavete i ni malo ne mari za njene potrebe. Prema Djalsab Rinpočeu, Guru Rinpoče je zvanično ostao na Tibetu pet godina, a još četrdesetpet u tajnosti. Pre odlaska na "Zapadni kontinent", koji su naseljavali zastrašujući kanibali Rakše, kontrolu je prepustio svojoj najvažnijoj partnerki, Ješe Codjal. Od nje se očekivalo da održi jedinstvo Tibeta, ali pošto nije bila zainteresovana za politiku, vlast je preuzeo crni šamanista - kralj Langdarma. Njegovi sledbenici su uništili Samje manastir (prvi budistički manastir na Tibetu, prev.) i sve ostalo što su mogli da nadju, a imalo je veze sa budizmom. Izuzev Dzogćena, koji direktno ukazuje na prirodu uma i nekih Guru Rinpočeovih skrivenih učenja, tzv. termi, koje mogu da pronadju samo meditanti koji imaju partnerke i koja se pronalaze i danas, skoro sve je bilo uništeno. Nastavak Njingma priče o Langdarmi je zanimljiv, ali preopširan za ovaj intervju. Dakle, posle 250 godina na ivici varvarizma, Marpa je vratio na Tibet najmoćnije aspekte Budinih učenja - Dijamantski put - dok je indijski monah Atiša preneo monaški okvir, koji i danas preovladjuje u spoljašnjoj prezentaciji svih oblika budizma na tradicionalnom Istoku. Ima li razlike izmedu Marpine i Guru Rinpočeove transmisije? U suštini, ne. U stilu, organizaciji i ljudima koji su privučeni, da. Za početak, mnogi iz "Škole vrline" - Gelug - koja je državna crkva Tibeta, jednostavno ne priznaju terme za Budina učenja. Oni imaju poverenja samo u ono što se još uvek može naći u Indiji, a toga je veoma malo. Pošto krovovi koji prokišnjavaju, požari, muslimanski osvajači, bubašvabe i pacovi uništavaju papir i umetničke predmete, veoma je malo materijala očuvano do danas, zbog čega najmladja tibetanska škola za sebe smatra da pripada "Velikom putu", tj. Mahajani, koja je zasnovana na učenju i logici. S druge strane, tri "stare" škole - Njingma, Sakja i Kadju, koje su zasnovane na transmisijama i neposrednom iskustvu, koriste i tibetanske izvore, a sebe nazivaju tantričkim školama ili putevima transformacije. Njingmape se drže samo svojih starih učenja, Sakjape koriste oba puta, ali naglašavaju konceptualni pristup, dok Kadjupe, koji pre svega meditiraju i održavaju "čisto gledište", prenose metode Guru Rinpočea i Marpe. Razlika u klasifikaciji je u tome što Njingmape svoja najviša učenja dele u tri grupe - Maha, Anu i Ati Joga - i pretežno meditiraju na Buda aspekte Dijamantske porodice (koji transformišu gnev, prev.). Učenja poznata kao "Sarma", zasnovana na Marpinom radu, razlikuju četiri klase tantre: Krija, Čarja, Joga i Maha Anutara Joga tantra, i dovode do još potpunije identifikacije sa Budinim umom. Tokom godina koje smo proveli na Himalajima, Hana i ja smo primili celokupnu Njingma i Kadju transmisiju. Ipak, na nas duboko utiče ono što nam se dopada i teško da možemo ozbiljno da shvatimo bilo šta neprijatno, pa smo u srcu Kadju. Marpa i Atiša su došli na Tibet u približno isto vreme. U čemu su se razlikovali Marpin i Atišin rad u Zemlji snega? Već sam delimično odgovorio na to pitanje, i iako se politički korektne osobe gnušaju sledeće opservacije, sasvim je očigledno da ljudi različitih rasa i nacionalnosti imaju veoma različit odnos prema ženama, čak i nakon nekoliko generacija života u sličnim okolnostima. Kao što u budističkoj Evropi Poljaci prave žurke, Česi rade, Litvanci se druže, Nemci organizuju, a Danci ne poštuju ni jedno pravilo, tako na Himalajima imamo Indijce koji su "slatki", i Tibetance koji su "slani". To daje ton svemu što rade. Osim toga, iako su obojica podučavali unutrašnjim i spoljašnjim aspektima budizma, dok je bio uništavan u severnoj Indiji, Marpa se koncentrisao na sadržaj, na Dijamantski put, dok je Atiša doneo "posudu", tj. organizaciju. Šta znamo o Marpinim prethodnim životima? Njegova veza sa Naropom se protezala tokom više života... Prenosim samo ono što sam primio iz živih izvora, od ostvarenih lama koje sam dobro upoznao i u koje sam stekao poverenje, pa o tome ne mogu reći ništa naročito. Po mom mišljenju, veliki bodisatva je uvideo da sazrevaju okolnosti za vraćanje budizma na Tibet, odabrao je da se rodi kao Marpa, kako bi to omogućio, i bio je neobično uspešan u svom poduhvatu. Prema tekstu koji nam je danas dostupan, Marpa je bio Dombi Heruka, ali prema Kalu Rinpočeu, važnije je to što je ostvario praksu "O Dijamanta", Če Dordja. Pošto sve Bude imaju istu suštinu i široku osnovu za svoju aktivnost, moguće je da je važan samo vanlični nivo. U mom slučaju, na primer, noću imam doživljaj da sam "Najviša Radost" (tib. Korlo Demčok, skt. Čakrasamvara, prev.) u dobrom društvu, a "Crni Ogtrač" (tib. Bernagčen, skt. Mahakala, prev.) kada preduzimam razne aktivnosti tokom dana. Lama je uvek najvažniji, kao što vidimo iz Marpinog susreta sa Naropom, kada se pojavio i Buda "O Dijamanta". Marpa je trebalo da pozdravi starog, naboranog Naropu, pre ogromne svetlosne forme Bude pored njega, koja je blistala poput hiljadu sunaca. U suštini, sve je to uobičajeno za Kadju školu. Pošto je u liniji prakse put zasnovan na bliskoj vezi sa učiteljem, angažovan je totalitet - telo, govor i um - i dolazi do potpune transformacije. Zbog toga sve Bude smatramo aspektima laminog uma. S druge strane, u liniji u kojoj je akcenat na učenju, ljude prvo konceptualno upoznaju sa kvalitetima kao što su saosećanje, mudrost i snaga, a zatim prepoznaju da njihov učitelj poseduje isto takvo unutrašnje bogatstvo. U Marpinoj biografiji piše da je tokom prvog boravka u Indiji primio učenja Mahamudre od Maitripe i Demčok tantru od Narope. Zašto se često govori da je njegov treći boravak u Indiji bio od naročite važnosti za Mahamudra učenja? Dok je Maitripa učio Marpu da prostor doživi kao svesnost, Naropa mu je preneo metode za prepoznavanje prostora kao radosti. Treća poseta Indiji, tada ostarelog Marpe, posebna je zato što je njegova duboka devocija i zahvalnost učinila da se Naropino polje moći kondenzuje nakon što je on već umro. Transmisija kakvu je Marpa tada primio, krajnje je neuobičajena. Marpa i žene? Pre 1000 godina, na Tibetu, alternative uobičajenih veza koje čini par sa decom, imale su značajne prednosti. To nije bila dogma i nije bilo mnogo ljubomore ako su snažan muškarac ili žena imali više zadovoljnih partnera. Ono što se danas pojavljuje na Zapadu, kada su deca tu i kada je krevet hladan, jeste proširena porodica, koja je bila česta na Tibetu, gde je jedna žena bila udata za nekoliko braće. To je takodje sprečavalo podelu porodične zaostavštine, koja se prenosila po ženskoj liniji. Kao što sam već rekao, a to vidimo i na tankama "O Dijamanta", bilo je još osam žena oko Marpe, a njegova najvažnija partnerka je bila "Ne-Ego". Nakon što su ovladale učenjima, ove žene su pronalazile odgovarajuće muškarce, koji su zatim i sami postajali učitelji i nastavljali transmisiju. Oni kojima je poznata naša Kadju istorija na Zapadu, iz knjiga kao što je Riding the Tiger, videće modernu paralelu Marpinoj aktivnosti i koliko je delotvorna i u današnje vreme. Pošto je Marpinog učitelja Naropu podučavao Tilopa, primenom metoda "ludačke mudrosti" (čuvenih dvanaest iskušenja), da li je ovaj stil krasio i Marpu? Marpa je bio veoma grub učitelj, zar ne? Možda je Milarepina obuka primer? Svaki učitelj koji je koristio grube metode na pojedinim učenicima (kao Tilopa na Naropi i Marpa na Milarepi) kasnije im je savetovao da takav metod nikada ne primene ni na kome. Direktno su govorili: "Ti si bio poslednja budala sa kojom je to moglo da se radi". To je još tačnije danas. Znam jednog lamu, učenika Kalu Rinpočea, koji je sve do nedavno pokušavao da "rastavi" svoje učenike, kako bi ih "rekonstruisao" tokom trogodišnjeg povlačenja i uspeo je da stvori niz istinski neurotičnih mladih ljudi, koji su krivili sebe za loša uputstva koja su dobijali. Način na koji se danas ljudi razvijaju je identifikacija sa sopstvenom snagom; potrebno je učiniti ih što nezavisnijim i omogućiti im da shvate da je najviša istina najviša radost, da što bolje funkcionišu - to su bliži budinstvu. Iako je Naropa ostavio konceptualni um iza sebe tek nakon 12 velikih i 24 manje katastrofe, a Milarepa se držao svoje prakse usled straha od paranoje, koja je mogla da nastupi zato što je u mladosti ubio 35 ljudi, kada podučavamo današnje budiste, moramo da se usredsredimo na pozitivne aspekte njihovih života. Kako se desilo da neke Marpine tantre nisu praktikovane u našoj liniji poslednjih 200 godina, sve dok ih XVII Karmapa nije primio u leto 2003, od Sakja lame Luding Kenčen Rinpočea? Koje su tantre prenete XVII Karmapi i koji je njihov značaj? Nisam upoznat sa svim detaljima. Kunzig Šamarpa je pozvao Hanu i mene na inicijacije, ali pošto su me tada u Ukrajini očekivale hiljade učenika, samo je Hana mogla da ode. Sakjape su autori najboljih komentara tantričkih tekstova i imaju izuzetno učenu i preciznu tradiciju. Neke od ovih tantri su od suštinskog značaja za našu liniju, neke nisu, ali sve su važne same po sebi i ne bi trebalo da budu izgubljene. Marpina inspiracija je od naročite važnosti za nas, pošto mi na Zapadu radimo sličan posao, zar ne? Jedna od poslednjih inicijacija koje je Ceču Rinpoče dao na Zapadu, bila je inicijacija Marpe, u Kuhariju (Poljska). Koje je značenje tog opunomoćenja za Vaše učenike? Izuzimajući ekstremno ponašanje, koje svet ne voli i ne želi da oponaša, nezaredjeni budisti predstavljaju veliki primer za današnji svet. Manastiri na Zapadu, naročito u Francuskoj, imaju zgrade i za praktičare koji su se tamo zatvorili do kraja života. Ova ideja često uznemirava ljude; oni sumnjaju da povremeni susreti sa učiteljem mogu da zamene stabilno ogledalo njihovog razvoja koje pruža razmena punog ljudskog odnosa. Ono što svakog inspiriše jeste prometejska uloga nezaredjenog praktičara: paljenje plamena mudrosti pomoću Budine prosvetljene transmisije, njegovo održavanje u meditaciji i u svesnom ispravnom gledištu i prenošenje za dobrobit drugih - to je najprivlačniji primer. To je upravo ono što mi, nezaredjeni praktičari radimo, živeći u uslovljenom svetu, sa prosvetljenim gledištem, kako bismo stvorili bolja društva i bolje odnose. Svako prenošenje konačnog učenja Velikog Pečata (skt. Mahamudra, prev.) ima smisla na apsolutnom nivou i ako uspemo da kombinujemo Budine najviše meditacije sa našim aktivnostima, promenićemo svet.
|