U okviru tri budistička vozila (1) postoje različite filozofske škole koje su razvili Budini učenici, nakon pažljive analize i razmišljanja o smislu njegovih učenja. Različite škole mišljenja odgovaraju različitim gledištima, koja su proistekla iz ove analize.

Sam Buda dao je ova učenja u Kalačakra i Hevadjra tantri, ne objašnjavajući ih na sistematičan način, u smislu osnove, puta i ploda, kao što je kasnije činjeno.

Dve od četiri glavne filozofske škole pripadaju vozilu "Onih koji slušaju" (Šravake), tj. tradiciji Hinajane. To su Vaibašika i Sautrantika.

Vaibašike tvrde da su spoljašnji fenomeni sačinjeni od suptilnih, nedeljivih čestica ili atoma, a da je svest ili um - unutrašnji aspekt - sačinjen od nedeljivih momenata svesti. Za ove nedeljive čestice i momente svesti kažu da imaju relativno i apsolutno postojanje; relativno u smislu da je gruba fizička materija sastavljena od mnoštva suptilnih čestica, a apsolutno u smislu njihove nedeljivosti. Osim toga, oni tvrde da se objekti mogu neposredno opažati čulima.

Sautrantike, u principu, takođe veruju u najmanje čestice i momente svesti, ali kažu da se objekti ne mogu opažati neposredno, putem čula, jer veza između nematerijalne svesti i materijalnog sveta nije moguća. Oni afirmišu supstancu čija se slika može opaziti čulima.

Ovo stanovište pobija Ćitamatra ili "Samo-um" škola Mahajane (2). Ona tvrdi da nije moguće neposredno opažati spoljne materijalne objekte, jer su oni po prirodi različiti od uma koji ih opaža. Iz ovoga sledi zaključak da ne može biti ničeg drugog osim uma, jer šta god da je opaženo mora imati istu prirodu kao i sam um, inače ne bi bilo moguće opaziti ga. Supstanca skrivena iza transmitera nikada ne bi mogla da bude opažena i stoga nikada ne bi mogla da postoji za našu opažajuću svest.

Prema tome, sledbenici Ćitamatre veruju u stvarno postojeću svest. Oni govore o tri prirode ili obeležja postojanja:

Ova dva obeležja postojanja čine relativnu istinu. Apsolutnu istinu čini treća karakteristika postojanja:

U okviru Ćitamatra škole možemo razlikovati sledbenike istinitog aspekta i sledbenike obmanjujućeg aspekta, zavisno od toga da li tvrde da se spoljašnji fenomeni opažaju onakvima kakvi stvarno jesu, ili ne.

Najviša filozofska škola budizma je Madjamaka (tib. Uma). Naziv znači "Čak ni sredina" (3). To znači da se gledište Madjamake ne nalazi čak ni na sredini, između dva ekstrema egzistencijalizma i nihilizma. Nalazi se izvan svih fiksnih referentnih tačaka. Fenomeni su izvan svih parova suprotnosti.

Do savršene spoznaje relativne istine dolazi kada shvatimo da fenomeni nemaju nikakvu stvarnu supstancu. Iako se pojavljuju, oni su poput odraza meseca na vodi.

Savršena spoznaja apsolutne istine je stanje uma oslobodeno svih mentalnih fabrikacija - prirodno stanje u kome se prepoznaje da su svi fenomeni prazni od inherentnog postojanja.

Na ovaj način, osnova gledišta Madjamake je neodvojivost dve istine - relativne i apsolutne. Putem se napreduje praktikovanjem neodvojivosti dve akumulacije - zasluga i mudrosti.

Plod je spoznaja neodvojivosti dva Budina tela. Telo istine (4) i tela forme (5), koja se dobijaju ostvarivanjem dobrobiti za sebe i druge.

Razlikujemo Sutra- i Tantra Madjamaku. Sutra Madjamaka se dalje deli na Rangtong (bukvalno: prazan od sebe) i na jedan deo Šentonga (bukvalno: prazan od drugoga). Drugi deo Šentonga odnosi se na Tantra Madjamaku. Rangtong se dalje deli na škole Svatantrike i Prasangike. Ove dve škole tvrde da ne postoji ni sopstvo osobe, kao ni sopstvo fenomena. One pobijaju dva ekstremna stanovišta materijalizma i nihilizma pomoću pet različitih rezonovanja.

Razlika između dva gledišta je u tome što Svatantrike govore o relativnoj stvarnosti kako bi došli do apsolutne stvarnosti, dok Prasangike pobijaju sva stanovišta putem silogizama i ne ulaze u relativnu stvarnost. Učenja Šentonga se odnose na treće okretanje točka Darme (6), gde se konačna stvarnost naziva Buda priroda, koja je prisutna u svim osetnim bićima.

Ako praktikujemo učenja Tajne mantre (7), tj. Tantre, potrebno je da kombinujemo gledišta Rangtonga i Šentonga, na isti način kao što su ptici potrebna oba krila da bi letela.

Jasno razumevanje ove četiri filozofske škole budizma otklanja sva pogrešna gledišta i zato je veoma važno sredstvo za postizanje savršenog budinstva.

(1) Tri budistička vozila ili puta su Malo vozilo ili put - Hinajana, poznato i kao "Učenje starešina reda" - Teravada, Veliko vozilo ili put - Mahajana i Dijamantsko vozilo ili put - Vadjrajana, prev.

(2) Ova škola je poznata i kao "Jogaćara", prev.

(3) Ponekad se prevodi kao "Srednji put", prev.

(4)Telo istine - Darmakaja (tib. Čoku). Objašnjenje u rečniku, pod "Stanje istine", prev.

(6) Treće okretanje toča Darme se odnosi na Budina objašnjenja Vađrajane, prev.

(7) "Tajna mantra" je jedan od naziva Vađrajane ili Dijamantskog puta, prev.