Budističko utočište

 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh stranice

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh stranice

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh stranice

 

 

                

                               Karola Šnajder

 

 

Svako traga za srećom, ali većina ljudi pokušava da je pronađe u spoljašnjem svetu - u slavi, karijeri, ljubavi, itd. Ne možemo poreći da nam ove stvari pružaju radost, ali pošto će sve uslovljeno nestati, ovi izvori radosti nisu trajni. Sledeći članak predstavlja deo predavanja koje je Karola Šnajder održala 1995. tokom kursa koji je u San Francisku vodio Lama Ole Nidal i kome je prisustvovalo preko 400 ljudi iz SAD i Evrope. Karola Šnajder, koja je učenica Lame Ole Nidala još od 1979. tom prilikom je zamoljena da održi kratko predavanje o smislu budističkog utočišta.

Uzimanje utočišta je nešto što rade sva bića - to je naša potraga za srećom, za sigurnošću, za nečim na šta se možemo osloniti. Za budiste, uzimanje utočišta je stalna praksa, i predstavlja mnogo više od ceremonije koja se odigrava samo jednom; više je poput niti koja prožima naše živote. Uzimanje utočišta je ulazna kapija budističke prakse. Postoje četiri nivoa utočišta koji odgovaraju našem sve dubljem razumevanju. To su: spoljašnji, unutrašnji, tajni i apsolutni.

Spoljašnji nivo utočišta se uzima u svim budističkim tradicijama. To je utočište u Budi - Probuđenom, u Darmi - Budinim učenjima i u Sangi - praktičarima. Oni se nazivaju Tri dragulja, što znači da, pošto su naše želje za srećom prihvaćene, uzimanje utočišta u njima je poput pronalaženja dragog kamena koji ispunjava želje. Utočište u Budi, u ovom kontekstu podrazumeva upoznavanje sa njegovom životnom pričom, što nam daje veliku inspiraciju na našem putu. Šta je mladog princa Gotamu učinilo tako rešenim da se odrekne kraljevskog načina života? On je to učinio zato što je duboko shvatio netrajnost - da će sve uslovljeno na kraju nestati. Ova spoznaja je podstakla njegovu upornu potragu za nečim neuslovljenim, što je kasnije opisao kao "prava priroda našeg uma". Tibetanska reč za biografiju je "nam tar" što doslovno znači "potpuno oslobođenje". Proučavajući životne priče prosvetljenih majstora možemo da razumemo korake na budističkom putu.

Pre prosvetljenja, Buda je bio sasvim obična osoba, baš kao vi ili ja. Kao i on, i mi moramo da se zapitamo šta želimo od života, koje ciljeve imamo i na šta želimo da usmerimo svoju energiju. U suprotnom, naše aktivnosti neće imati nikakav cilj. Najbolji stav u našoj praksi je želja da sva bića oslobodimo patnje i da im pružimo najveću radost - spoznaju prave prirode uma.

Uzimanje utočišta u drugom dragulju - Darmi, znači ne nanositi patnju drugima i koristiti metode koje je Buda dao. Pošto je davao različite metode za različite učenike, postoji veliko mnoštvo 'veštih sredstava' za rad sa našim umovima. Ovaj ogromni skup metoda možemo uporediti sa velikom apotekom - nije nam potreban svaki metod; dovoljno je da koristimo onaj koji leči naše 'oboljenje'.

Treći dragulj je Sanga. Ponekad se reč 'Sanga' odnosi na skup onih praktičara koji su već postigli nivo oslobođenja. Ali i naši prijatelji sa kojima se srećemo i sa kojima radimo u centru su takođe veoma važni na našem putu. Kako možemo da se razvijamo bez prijatelja na putu i bez centra u koji možemo da odlazimo? Mogućnost da se sretnemo i da zajedno meditiramo je veoma dragocena. Možemo da radimo zajedno, da učimo jedni od drugih, da ojačavamo naše kvalitete i da naučimo ponešto i o našem ponašanju. Ljudi u Sangi predstavljaju ogledalo naših iskrivljenih opažaja, što nam omogućava da ih lakše prevaziđemo.

Unutrašnji nivo utočišta je povezan sa Dijamantskim putem, sa praksom Vađrajane. To je utočište u 'Tri korena', a to su lama, jidami (Buda aspekti) i zaštitnici. Lama je koren blagoslova, jidami su koren kvaliteta, a zaštitnici su koren aktivnosti.

Šta je to blagoslov? To je sposobnost učitelja da nam pruži trenutke uvida - trenutke kada možemo da pogledamo kroz sve velove koji zaklanjaju naš um i da "vidimo ono što se ne može videti". To je moguće samo zato što svi imamo Buda prirodu. Učitelj nam ne pokazuje ništa novo, niti nam prenosi svoj uvid. Pravu prirodu sopstvenog uma spoznajemo zahvaljujući spajanju naše otvorenosti i učiteljevog blagoslova. Učitelj otvara vrata i - tada možemo biti zadivljeni. U stvari, učitelj obećava mnogo kada daje utočište: obećava da će nas voditi na putu i da će koristiti svoje sposobnosti da bi nas oslobodio patnje. Na početku je za nas uzimanje utočišta više kao poklon, koji možemo da primimo ili da odbijemo. Kao što je rekao Buda Šakjamuni: "Pokazao sam vam metode koji vode oslobođenju, ali trebalo bi da znate da oslobođenje zavisi od vas" (iz knjige "Put ka prosvetljenju - život i svet Kjence Rinpočea, duhovnog učitelja sa Tibeta"). Učiteljeve sposobnosti su otelovljene u jidamima. "Ji" znači um, a "dam" znači veza, pa pomoću ovih Buda aspekata uspostavljamo vezu sa pravom prirodom svoga uma.

Kada slušam predavanja svojih učitelja, često se pitam kako bih ja odgovorila na pojedina pitanja. U najvećem broju slučajeva, moj odgovor bi bio drugačiji. Ovo pokazuje razliku između majstora i učenika - na nivou oslobođenja, ne samo da imate saosećanje, već i duboke uvide. To znači da se odgovor daje u skladu sa potrebama učenika. Ponekad će se učitelj prikazati kao saosećajan, ponekad kao radostan, ponekad kao miroljubiv, a ponekad kao gnevan. Ovi kvaliteti su otelovljeni u različitim Buda aspektima - jidamima. Zaštitnici izgledaju veoma gnevno. Oni simbolišu prosvetljenju aktivnost i uz njihov blagoslov svako iskustvo postaje korak na našem putu. Zaštitnici su okruženi plamenovima i u rukama drže razna oružja, što znači da prosecaju kroz negativne emocije. Iz posuda - lobanja u rukama piju krv, a to je krv ega. Kada uzimamo utočište u jidamima i zaštitnicima, ne bi trebalo da mislimo da su oni odvojeni od nas, već bi trebalo da ih shvatimo kao ekspresiju laminog uma, koji se ne razlikuje od našeg uma. Oni su ekspresije istovremene praznine i jasnoće uma.

Sa ovim dolazimo do tajnog značenja utočišta, kada shvatamo da je suština utočišta lama. Njegov um je Buda, njegov govor je Darma, a njegovo telo je Sanga. Zbog toga je na Dijamantskom putu, Guru joga - meditacija na lamu toliko važna. Postoje mnogi izvori u budističkim tekstovima koji ističu važnost ove prakse, u kojoj tražimo lamino opunomoćenje ili blagoslov, a onda stapamo njegov um sa svojim. Đamgon Kongtrul Lodro Taje, čuveni majstor iz XIX veka je rekao: "Ako blagoslov učitelja dočeka otvorenost učenika, prepoznaćete svoj um kao starog prijatelja" (iz knjige "Nebo bez oblaka"). U ovom kontekstu nas uče da lamu vidimo kao Budu. Lako je tvrditi da smo u stanju da svog učitelja doživimo kao Budu, ali je teško to zaista postići. U stvari, sposobnost da to izvedemo je proporcionalna našem unutrašnjem razvoju. Za početnika je važnije da prvo proveri kvalitete učitelja. Nama je teško da procenimo da li je učitelj prosvetljen ili nije, ali možemo da posmatramo njegovo saosećanje, koliko dosledno radi za dobrobit drugih i da li njegova učenja imaju smisla za nas. Kada smo zadovoljni, možemo ga zamoliti za utočište, što predstavlja polaznu tačku našeg razvoja. Uzimajući utočište, uspostavljamo vezu sa svim Budama, počinjemo da uklanjamo velove koji zaklanjaju pravu prirodu uma i polako se približavamo spoznaji da je stvarni lama - naš sopstveni um. U utočišnoj ceremoniji, odseca se mali pramen kose, što na simbolički način izražava našu želju da idemo stopama Bude Šakjamunija.

Ako shvatimo da nismo odvojeni od Bude i od našeg učitelja, onda smo spoznali apsolutni smisao utočišta. Logičkim ispitivanjem možemo da utvrdimo da ništa ne postoji stvarno, čak ni naš um, ali samo ispitivanje nije dovoljno da bi smo spoznali pravu prirodu uma. Potrebno je da svoj um opazimo neposredno i jasno. U suprotnom, to bi bilo kao kada bi ukus banane opisivao neko ko je nikada nije okusio. Apsolutno utočište je sam naš um. To je jedina stvar na koju se možemo osloniti. Um se opisuje kao prazan i jasan:

"Bez unutrašnjosti, bez spoljašnjosti,
samonastala svesnost, prostrana kao nebo,
izvan veličine, izvan pravca, izvan granica -
ova potpuna otvorenost:
prostor neodvojiv od svesti.
U tom nerođenom, beskrajnom, otvorenom prostoru,
pojavljuju se fenomeni - potpuno prozirni, poput duge.
Čista i nečista područja, Bude i osetna bića,
vidimo ih kao sjajne i jasne.
Boraviti u ovom stanju i danju i noću -
ući u ovo stanje sa lakoćom - to je radost.
Emaho!

(Šapkar, "Putovanje ka prosvetljenju", str.92.)

U budizmu postoje delotvorni metodi i nema sumnje da ćemo postići prosvetljenje ako ih primenjujemo.

Uobičajeno je da svi uzimaju utočište u nečemu: jedni u Mercedesu, drugi u svojim porodicama, u bogatstvu, pameti, mladosti, itd. Ali, ako potražimo nešto trajno, nešto izvan dolaženja i odlaženja, onda se jedino možemo pouzdati u sostvenu Buda prirodu - sve drugo na svetu nestaje. Možete se zapitati: "Zašto postoji toliko mnogo nivoa utočišta? Zašto nije objašnjen samo apsolutni nivo?" Razlog je u tome što ne možemo razumeti apsolutnu istinu ako nemamo jaku osnovu. Zbog toga, u budizmu, ka cilju napredujemo korak po korak. To praktično znači da počinjemo sa utočišnom meditacijom, ponavljajući formulu 11.111 puta. Ovo svakodnevno ponavljanje omogućava da se smisao spusti iz glave u srce. Tada možemo da počnemo sa četiri osnovne prakse (Ngondro, prev.), gde prvo mentalno razvijamo želju da sva osetna bića oslobodimo patnje, onda pročišćavamo svoje fizičke, verbalne i mentalne negativnosti i na kraju, nakon izgradnje snažnih pozitivnih impresija u svojim umovima, meditiramo na lamu. Nadam se da će vas ove informacije nadahnuti da praktikujete više. Početnici mogu odmah da započnu sa utočišnom meditacijom, koja se može naći u našim centrima.