|
Nemoguće
je preuveličati značaj Ngondra - četiri
osnovne prakse tibetanskog budizma. Na direktan i veoma
praktičan način, ove pripremne prakse bude naš potencijal, dok
otklanjaju velove koji nas sprečavaju da doživimo i izrazimo sopstvenu
prosvetljenu prirodu. Ono što nas naročito ometa jeste sklonost uma
da se vezuje za svoje stalno menjajuće impresije. Na primer, iako
pre pet minuta nismo doživljavali bes i najverovatnije da ga za
pet minuta više neće biti, naš um još uvek postupa sa osećanjem
kao da je supstantivno i stvarno. Zatim, iz takvog stanja stupa
u akciju, pokrećući događaje u spoljašnjem svetu i sejući u podsvesti
seme koje će dovesti do buduće patnje. Ovaj ciklus, koji je uglavnom
izvan naše kontrole, predstavlja uobičajeno stanje bića; ljudi
nemaju slobodu da odaberu ono šta će da dožive.
Budin cilj je da nam omogući
spoznaju slobode koju smo, u stvari, uvek imali, da pomogne
bićima da dožive otvorenu, jasnu, bezgraničnu prirodu uma. Buda
nam ukazuje da je vanvremena suština uma savršena: otvorena poput
prostora, blistavo inteligentna i živa, i bez bilo kakvih granica;
iako neopipljiv i nematerijalan, um je u stanju da sve doživi
i spozna. Opuštanje u ovoj primordijalnoj svesnosti donosi neustrašivost,
spontanu radost i aktivno saosećanje - samo savršenstvo.
Um
je u svojoj pravoj suštini neizveštačen i vanvremen. Da njegove
impresije nisu stešnjene u sistem prosudjivanja i evaluacije, kao
takvog bismo ga i doživeli. Ono što naša dela čini čistim je kontakt
sa ovom osnovnom suštinom. Akumulacija dobrih impresija dovodi
do spontanog uvida, koji nas onda podstiče na još više pozitivnih
dela i rezultirajući rast nam omogućava da stvari sve više doživljavamo
onakvim kakve zaista jesu. Bez filtera, možemo direktno da radimo
sa onim što je tu.
Da
bi osigurao i ubrzao naš razvoj, IX Karmapa, Vangčuk
Dorđe, je dao Čag Čen Ngondro. Cilj ove četiri
prakse je ostvarenje Mahamudre, najvišeg uvida, a naziv "Čag
Čen Ngondro" znači "pripremni put za Mahamudru".
U svakoj od četiri prakse, najviše ostvarenje predstavlja osnovu,
put i cilj. Proces je isti: prvo otvaramo naše telo, govor i um
ka aspektima prosvetljenja, znajući da se ne razlikuju od naše
prave prirode. Onda pristupamo ponavljanjima, fizičkim vežbama,
vizuelizacijama i mantrama koje sve to oživljavaju. Konačno, stapamo
se sa ovim aspektima, potpuno manifestujući njihovu prosvetljenu
energiju. Moć našeg uma da ovo učini uzdiže svo iskustvo na nivo
Čiste Zemlje, stanje uma gde sve stvari vidimo u radosnoj svetlosti
i gde dolazi do ubrzanja našeg napretka. Uvećavajući nivo dobre
karme i uvida, Ngondro nas vodi ka konačnoj mudrosti Mahamudre.
Prva pripremna
praksa, Utočište sa prostracijama, ima
za cilj otklanjanje prepreka i sakupljanje dobrih impresija. To
je veoma moćna fizička praksa, koja je uglavnom usmerena na aktivnosti
tela.
Druga osnovna praksa, Dijamantski
Um, pročišćava govor i telo, razvija i zasluge i uvid (uglavnom
ovo drugo). Snovi i svakodnevna iskustva će ubrzo početi da odražavaju
sve veću mudrost. Život ćemo i dalje shvatati veoma lično, ali
će trenuci prostora i jasnoće postajati sve češći.
U trećoj praksi, ponudi
mandale, mudrost i zasluge imaju podjednak značaj. Shvatamo
da su Utočište kome dajemo ponude i naša suština, u stvari, jedno.
Ovde, jedinstvo subjekta, objekta i akcije postaje mnogo jasnije.
Poslednja preliminarna praksa, guru joga, u osnovi
je "meditacija tri svetla", kojoj prethodi niz molitvi.
Prvenstveno razvija našu mudrost. Pročišćenje ostvareno kroz prve
dve prakse, zajedno sa unutrašnjim bogatstvom koje je stvoreno
ponudama mandale, omogućava vanvremeno stapanje Budinog tela,
govora i uma sa našim. Na ovaj način, bljeskovi intuitivne mudrosti
počinju da zaista utiču na naše živote i postaju sve stabilniji
kako napredujemo na putu.
Ako
imamo poverenja u našu inherentnu prirodu i u 2500 godina neprekinutog
budističkog iskustva, otkrićemo da je primena ovih ponavljajućih
praksi, koje neznanje seku u korenu, najbolji način da spoznamo
našu prosvetljenu suštinu. Cak i najmudrije i najuverljivije misli
se u trenutku smrti rasprše poput mehurića; one nam ne mogu pomoći.
Sa druge strane, snažne darma navike koje utiču na naš totalitet neće
nam pomoći samo u ovom životu, već i u trenutku smrti i nakon
nje.
Tada, kada nestanu impresije čula i probude se kako sklonosti
koje smo razvili tokom života, tako i vanvremene Buda energije
našeg uma, možemo da prepoznamo aspekte na koje smo meditirali
i stopimo se sa njima na nivou izvan vremenskih i prostornih ograničenja.
Kao što se mentalna uznemirenja sastoje od ponavljajućih obrazaca,
ponavljanje je i antidot koji ih otklanja. Stalno udarajući u
istu tačku, dok ne probijemo velove neznanja, postojana moć uma
će početi da se prirodno manifestuje.
Četiri
puta po 111.111 ponavljanja (Utočišta sa prostracijama, Dijamantskog
Uma, ponude mandale i guru joge) tako odseca bezbrojne prepreke
i priprema nas za direktno iskustvo naše primordijalne prirode.
Obično, kada pokušavamo da meditiramo, naš um odluta i postane
pospan. Čak i ako dugo sedimo na istom mestu, ovaj nedostatak
jasnoće i koncentracije biće i dalje biti prisutan. Videćemo da
sedenje u nereformisanom stanju nema nikakvu vrednost i da čini
ljude zavisnim ili nalik robotima. Zbog toga šamata ili, na tibetanskom
šine (meditacija umirivanja uma, prev.) nije davana u autentičnom
tibetanskom budizmu pre završetka Ngondra, ili u retkim slučajevima,
paralelno. Ovde imamo jak razlog zašto zrelost, svežina i fleksibilnost
karakterišu one koji idu tradicionalnim putem.
Kako
onda praktikujemo? Ova delotvorna sredstva koristimo na način
koji integriše telo, govor i um. Ako nam um odluta sa Buda aspekta,
usredsredjujemo ga na energiju mantre. Ako nam je i ovo teško,
usmeravamo pažnju na telesna osećanja, koncentrišući se na prostracije,
na malu (brojanicu, prev.) u ruci ili na doživljaj našeg tela
u formi Buda aspekta i na njegove energetske kanale. Ovo sprečava
krutost i obeshrabrenost i predstavlja najbolji način da koristimo
svoje vreme.
|
