|
Istorijski Buda, Šakjamuni, imao je učenike veoma različitih sposobnosti.
Iako je on, zapravo, podučavao samo jednom putu ka prosvetljenju,
različiti segmenti njegovih učenja shvaćeni su kao različita "vozila",
u skladu sa sposobnostima njegovih učenika. U osnovi, sva Budina
učenja mogu se podeliti na dva vozila - to su sutra i tantra.
Sutra se naziva i "uzročnim vozilom", jer ovde stvaramo
uzorke prosvetljenja, dok se u tantri,"vozilu ostvarenja",
identifikujemo sa samim ciljem, ili različitim aspektima prosvetljenja.
Stvaranje
uzroka prosvetljenja podrazumeva kako otklanjanje svih uzroka
patnje, tako i primenu metoda koji nas vode do potpunog prestanka
patnje, do trajne radosti. U Malom vozilu (Hinajani), cilj je
oslobodjenje, do koga dolazi kada nestane iliuzija sopstva, zajedno
sa svim grubim nečistoćama uma. U Velikom vozilu (Mahajani), cilj
je potpuno prosvetljenje: vodeni željom da sva osetna bića oslobodimo
patnje, otklanjamo i najsuptilnije velove neznanja i ostvarujemo
stanje najviše mudrosti - sveznanje. Ova najviša mudrost, zapravo,
nije ništa drugo do prava priroda našeg uma.
Ako
imamo jako poverenje u pravu prirodu uma, možemo neposredno da
se identifikujemo sa samim ciljem, sa različitim kvalitetima prosvetljenja.
Zasnovani na učenju o prisustvu Buda prirode u svim bićima, tantrički
metodi Dijamantskog puta dovode do rezultata veoma brzo - kaže
se da najbolji praktičari mogu da dosegnu prosvetljenje u jednom
jedinom životu. Ovo je izuzetno brzo, naročito u poredenju sa
pristupom sutre, gde se prosvetljenje postiže tek nakon nekoliko
eona. Ipak, nije svaki praktičar u stanju da koristi ovako moćne
metode. Većina tradicija Mahajane, zasnovana je na sutričkom pristupu,
a jedino tibetanski budizam koristi i prenosi sve tantričke metode
koje je dao Buda.
Prosvetljenje
se izražava u različitim formama. Svi Buda aspekti kojima je podučavao
Buda Šakjamuni, sadržani su u pet Buda porodica, a ove porodice
su sadržane u Vađradari (tib. Dorje Čang), tantričkoj formi samog
Bude Šakjamunija. Sve Bude i visoko ostvarene bodisatve, oko sebe
manifestuju čista polja moći, koja se nazivaju "čiste zemlje".
Buda Šakjamuni je detaljno opisivao njihove kvalitete i podučavao
je različitim metodima za povezivanje sa Budama i njihovim čistim
zemljama, zato što praksa čiste zemlje, u poredenju sa drugim
metodima, predstavlja relativno jednostavan put ka prosvetljenju.
U
okviru pet Buda porodica, Buda Amitaba (tib. Opame, srp. Buda
Beskrajne Svetlosti) je Buda zapadnog pravca. On je ovako nazvan
zato što svetlost koja isijava iz njegovog tela prožima sve čiste
zemlje svih Buda deset pravaca. Pre mnogo eona, u okviru svog
obećanja bodisatve, Amitaba je snažno poželeo da bude u stanju
da manifestuje čistu zemlju koja će imati kvalitete svih drugih
čistih zemalja, i u kojoj ce lako moći da se rode sva bića koja
to budu želela. Kao rezultat ovih jakih želja, kada je ostvario
budinstvo, manifestovao je Čistu Zemlju Velike Radosti (skr. Sukhavati,
tib. Dewachen).
Učenja
o kvalitetima Bude Amitabe i njegove čiste zemlje nalaze se, pre
svega, u kraćoj ili dužoj verziji Shukavati vyuhe, tj.
kraćem ili dužem Opisu Čiste Zemlje Velike Radosti (iz
I i II v.n.e.), kao i u Amitayur dhyana sutri, tj. Sutri
meditacije na Budu Beskrajne Svetlosti (iz III v.n.e.). Pored
ovih sutri, metod povezivanja sa čistim zemljama i ponovnog rodenja
u njima, naglašava se i u mnogim drugim Mahajana sutrama. Ovih
sutri i komentara ima preko 200, a medu njima se nalaze i Avatamsaka,
Surangama, Lotos i Prajnaparamita sutre. Ova praksa je veoma
jasno objašnjena i u Asvagošinoj Studiji o buđenju vere.
Uopšteno
govoreći, postoje četiri uzroka za rođenje u Čistoj Zemlji Velike
Radosti. Prvi i najvažniji uzrok je želja da se tamo rodimo; stvaranje
što je moguće jasnije slike Bude i njegove čiste zemlje u našem
umu je drugi uzrok; treći je izbegavanje negativnih i preduzimanje
pozitivnih aktivnosti, a četvrti uzrok je razvitak bodićite, prosvetljenog
stava, želje da ostvarimo prosvetljenje za dobrobit svih bića,
koja nastaje iz ljubavi i saosećanja. Zasnovani na ovim opštim
učenjima, postoje brojni, veoma različiti nivoi prakse, koje je
Buda davao prema sposobnostima svojih učenika.
Nivo sutre
Sutički nivo učenja o praksi Amitabe predstavlja osnovu škole
Čiste zemlje, koja je najveća budistička škola na svetu, sa više
od sto miliona sledbenika. Glavna praksa ove škole je recitiovanje
imena Bude Amitabe, uz "tri oblika akumulacije".
Prvu
akumulaciju čini poverenje u Zapadnu Čistu Zemlju i u obećanje
Bude Amitabe da će spasiti sve koji recituju njegovo ime, kao
i poverenje u sopstvenu prirodu, koja je u suštini ista kao Amitabina.
Ovde se kaže da, recitovati Budino ime znači recitovati pravu
prirodu uma. Drugu akumulaciju čini stvaranje želje i rešenosti
da se rodimo u Čistoj Zemlji, kako bismo mogli da sebe i druge
oslobodimo patnje. Treća je meditacija, koja se u ovoj školi uglavnom
sastoji od koncentrisanja na Budu Amitabu i izgovaranja njegovog
imena, do tačke potpune usredsređenosti, kada se sjedinjuju naš
um i um Bude Amitabe. Tako se postižu stabilna meditacija i duboki
uvid. Pored usmeravanja pažnje na Budu Amitabu, neophodno je izučavati
sutre Mahajane i činiti razna dobra dela. Na ovaj način možemo
da izgradimo most do Devačena, do čiste zemlje. Ipak, može se
reći da su ova tri aspekta - poverenje, želje i meditacija - u
suštini jedno te isto, pošto jedan sadrži sve i svi su sadržani
u jednom.
Glavna
praksa u školi Čiste zemlje je recitovanje Amitabinog imena, ali
postoje još tri meditacije. U prvoj usmeravamo pažnju na Budu
posmatranjem njegove statue ili slike; druga je meditacija na
Budu zamišljanjem njegovog obličja, a treća je meditacija na Budu
posmatranjem prave prirode uma. Recitovanje Budinog imena ima
isti efekat kao i recitovanje mantre, što predstavlja vezu sa
tantričkim ili ezoteričkim školama. Budistički majstori različitih
tradicija, često su govorili: "Recitovanje Budinog imena
obuhvata meditaciju (Zen), izučavanje sutri, disciplinu (vinaya)
i ezoteričke prakse". To je zato što se recitovanjem Budinog
imena oslobađamo svih iluzija i vezanosti, što predstavlja Zen.
Svete reči "Buda Amitaba" sadrže bezbrojna uzvišena
učenja, koja su skrivena u ovim rečima, ili koja iz njih izviru,
a to je škola izučavanja sutri. Recitovanje Budinog imena pročišćava
tri karme tela govora i uma, a to je škola discipline. Ezoteričke
prakse će biti objašnjene u kontekstu tantričkog nivoa.
Zvanični
naziv škole Čiste zemlje u Kini je Ching-t'u tsung, što
odgovara japanskom nazivu Jodo shu. Pre Hui Juana (334-416
g.n.e.), devocija prema Budi Amitabi bila je samo uzgredna praksa
u budizmu. Hui Juan je uspostavio ovu praksu kao zasebnu aktivnost
i oko nje je razvio posebnu školu, osnivanjem Društva belog lotosa,
402. g.n.e. On je isticao obećanje Bude Amitabe da će se sva bića
koja imaju poverenja roditi u njegovoj čistoj zemlji, koncentrišući
se na ponavljanje formule poznate kao Nien-fo: "Namo Amit'o
Fo", što doslovno znači "Poštovanje Budi Amitabi".
Ova praksa se koristi i u japanskoj školi Čiste zemlje, gde se
naziva Nembutsu ("Namo Amida Butsu").
Ču
Hung, veliki majstor Zena iz XVI veka, rekao je: "Ova praksa
(čiste zemlje) je najvažnija, najsuptilnija i najčudesnija od
svih. Takode je i najjednostavnija. Baš zato što je jednostavna,
oni sa visokom inteligencijom je previđaju. Rođenje i smrt nisu
odvojeni od ni od jednog trenutka sabranosti pažnje. Zbog toga,
sva bezbrojna svetovna i svetovno prevazilazeća učenja i metodi
nisu odvojeni od jednog trena sabranosti pažnje. Upravo sada,
u ovom trenutku sabranosti, usmeri pažnju na Budu, seti se Bude,
recituj Budino ime. Kakva usredsređenost i uvid! Kakva čista energija,
tako jaka i stvarna! Ako uočiš odakle izvire ova sabranost, spoznaćeš
Amitabu svoje prave prirode. Ovo je smisao patrijarhovog dolaska
sa Zapada (smisao Zena)."
U
Zen budizmu, potrebno je spoznati istinu sopstvene Amitaba prirode.
Prema Vimalakirti nirdesha sutri: "Kada je um čist,
Budina zemlja je čista." Rođenje u čistoj zemlji, u suštini
je rođenje u našem čistom umu. Ovaj visoki nivo prakse čiste zemlje
namenjen je onima sa velikim duhovnim sposobnostima: "Kada
je um čist, Budina zemlja je čista... recitovanje Budinog imena
je recitovanje uma." Prema tome, na naprednom nivou, Čista
zemlja ima istu suštinu kao i Zen.
Nivo tantre
Na nivou tantre, Dijamantskog puta, takođe postoje brojni oblici
Amitaba prakse. Glavni metod Dijamantskog puta je identifikacija
- ponašamo se kao Buda dok ne postanemo Buda. Iako je praksu Amitabe
moguće raditi bez brojnih posebnih preduslova, zbog jakih želja
samog Bude Amitabe, praksa ipak postaje jača ako smo primili autentičnu
transmisiju od svog učitelja. Transmisija se sastoji od Amitaba
inicijacije (tib. wang), usmene transmisije ili ovlašćenja za
praktikovanje (tib. lung), i preciznog objašnjenja pravilnog izvođenja
prakse (tib. thri).
Svaka
tantrička praksa se sastoji od dva ili tri dela. Kada govorimo
o dva dela, onda imamo razvojnu fazu, u kojoj stvaramo odredenu
vizuelizaciju, i završnu fazu, kada rastapamo ono što smo stvorili
i ostavljamo um u prirodnom stanju. Kada govorimo o tri dela,
tada se aspekti prakse na sanskritu nazivaju mudra, mantra i samadi,
a recitovanje mantre je deo razvojne faze. Prvi deo - mudra -
izgradnja obličja Bude u našem umu, sa svim detaljima, pročišćava
nečistoće tela i za rezultat ima manifestaciju čistog aspekta
tela, a to je "Budino telo emanacije" (skt: Nirmanakaya).
Recitovanje mantre pročišćava nečitoće govora i dovodi do manifestovanja
čistog aspekta govora, a to je "Budino telo radosti"
(skt: Samboghakaya). I na kraju, funkcija faze završetka ili rastapanja
(skt. samadhi) je pročišćenje svih nečistoća uma, što dovodi do
manifestovanja "stanja istine" ili "Budinog tela
fenomena" (skt. Dharmakaya). Bez obzira da li radimo kratku,
srednju ili dugačku formu Amitaba prakse, ove funkcije su u osnovi
iste. Najduža forma može da traje ceo dan ili čak i duže i uključuje
razne rituale, kao što su ponude i tome slično. Pošto je smisao
ovih praksi veoma dubok, ovde nije moguče objasniti sve aspekte.
U
okviru Dijamantskog puta, postoji i jedna veoma posebna forma
Amitaba prakse, koja spada medu najdublja Budina učenja. Naziva
se "prenos svesti", na tibetanskom Pova, a
poznata je i kao praksa svesnog umiranja. U Kađu tradiciji tibetanskog
budizma, prenosi se u kontekstu Šest joga Narope, a prenosi se
i u tantričkim učenjima Njingma linije, koja je dao veliki indijski
majstor Padmasambava, začetnik budizma na Tibetu.
Praksa
Pove nas uči kako da svoj um usmerimo ka Budi Amitabi i izvršimo
prenos svesti u Čistu Zemlju Velike Radosti. Tako možemo da uspostavimo
trajnu vezu sa Budom Amitabom i dodemo do neposrednog doživljaja
ovog izuzetno čistog i radosnog stanja. Ovo je naročito korisno
u trenutku smrti; umesto da se nakon prolaska kroz međustanje
(tib. bardo), ponovo rodimo negde u krugu postojanja, idemo direktno
u stanje najviše radosti, gde ćemo moći slobodno da odlučimo hoćemo
li se vratiti, kako bismo pomagali drugima. U čistoj zemlji primamo
dalja učenja i veoma brzo napredujemo ka potpunom prosvetljenju.
Pomoću
ove prakse, moguće je čak i u ovom životu približiti se spoznaji
prave prirode sopstvenog uma, a to znači manifestovati čistu zemlju
sada i ovde. U tom slučaju, nije potrebno slati energiju i svest
u čistu zemlju, niti čekati rezultate ranije stvorenih uzroka.
Umesto toga, moguće je već u ovom životu razviti ogromne sposobnosti
za pomaganje drugima i za oslobadanje od svih patnji. Ovo je stvarni
smisao Pove. Ona predstavlja neprocenjivi poklon i najmoćniju
od svih formi Amitaba prakse.
|
