Kako meditirati

 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh stranice

                                             Lama Ole Nidal
 


Mnogi početnici su uvereni kako misli ne bi smele da izranjaju tokom meditacije. Tako se nikad nećemo osloboditi krutosti koncepcija. U početku možda i posedimo kojih par minuta bez misli, ali čim se prva misao javi, mi brinemo: "Pa, ne bi trebalo da razmišljam...", i - eto nam već druge misli. Svaki pokušaj da nešto uradimo na silu - sve kvari. Otud je veoma značajno da dobijemo prava uputstva.

Stanje bez misli je - prostor uma, a misli su -
njegova jasnoća: oba su aspekti njegove bezgraničnosti. Um bez ikakvih misli obično je tup i pospan - pre nalik praznom, belom zidu, nego blistavom dijamantu. Džampel Zampo, učenik šestog i učitelj sedmog Karmape, kaže kako se ovde ne radi ni o mislima, ni o slobodi od misli, već o tome da se prirodno opustimo u onome što jeste. Tada nam misli promiču kao buka komšijske dece - čujemo ih ali ne obraćamo pažnju. Ne uznemiruje nas više ni pojava misli, niti želje da lepe ostaju, a ružne nestaju. Jednostavno, u stanju smo da spoznamo privlačnost toga što se misli uopšte mogu javiti i uvek svežu i novu suštinu (čak i onih stereotipnih misli koje se stalno iznova javljaju).

I opet, mi ne tražimo da budemo bez misli, već da ih više ne primamo preozbiljno i, što je najvažnije - da ne gradimo nekakve "mudre" sisteme tokom meditacije. Osobenost Budinog učenja (koja ga jasno izdvaja od hrišćanstva, hinduizma i psihoterapije) u tome je što ni misli ni uslovljena osećanja ne uzima preozbiljno - oni se, uostalom, bez prestanka menjaju. Umesto toga, mi se koncentrišemo na sam um, koji je izvan vremena i apsolutan.

Ko vidi samo doživljaje, bez i traga osećaja za ono što sve proživljava - na velikom je gubitku. Tako (stalno procenjujući), samo uliva slobodnu igru uma u betonske kalupe i neprestano razvrstava misli na "dobre" i "grešne", umesto da bude zabavljen njihovim ludorijama. Uzaludni su, ionako, svi napori da zadržimo "dobre" i prognamo "zle" misli. Za budizam su slične procene krajnje relativne; jedino zaista stvarno jeste sam um... Imamo li problema, znamo da će oni, kao i sve drugo, proći... i svu pažnju preusmeravamo na ono što nailazi prirodno, što nam je "pred nosom", ne dramatizujući više stvari. Kada nam je um spokojan, izuzetno smo efikasni u svakoj situaciji.

Poput talasa što izrone i poigraju se po površini okeana, da bi opet u njemu nestali - utisci dolaze i prolaze umom. Unutarnja stanja (raspoloženja), kao i spoljni svetovi, nastaju i razvijaju se u prostoru, bivaju njime spoznati i u njemu išcezavaju. Suštinska priroda svega unutarnjeg i spoljašnjeg i jeste prostor, praznina sama. Kroz iskustvo prostora, radaju se neustrašivost, radost i aktivno saosećanje - Nirvana. Dok ga ne prepoznamo, prepušteni smo konfuziji i bolu - Samsari.

Odlomak iz knjige Lame Ole Nidala:

Ngondro: Četiri osnovne prakse tibetanskog budizma