|
BD: Izgleda da Guru joga mnogo više odgovara našem načinu života nego, na primer, Šest joga Narope.
K: Svaki oblik budističke prakse je od suštinske važnosti. Koju god praksu da radite, svaka je važna i sve su delotvorne. Ako vam nešto više odgovara i u to imate veće poverenje, rezultate ćete postići brže. Radi se o tome šta je najprikladnije za svakog pojedinca, za njegovu ili njenu situaciju, za vreme, čak i za kulturu.
BD: Da li možemo da postignemo ostvarenje velikih majstora bez dugih meditacionih povlačenja i praksi kao što su Šest joga Narope?
K: Kada govorimo o Šest joga Narope, mislimo o toliko mnogo stvari koje bi trebalo da uradimo, i to osećamo kao veliki teret. Onda čujemo da ako jednostavno radimo Guru jogu, možemo da ostvarimo isti rezultat. Onda kažemo: "Da, Guru joga je veoma kratka i mogu da je radim". Ali postepeno počinjemo da shvatamo posebne kvalitete metoda Šest joga Narope, kao što je na primer Pova, da ako ih ne radimo ne možemo da odemo tako duboko i ne možemo zaista da spoznamo istinu za tako kratko vreme. Tako, u jednom trenutku poželimo da praktikujemo Šest joga; to postaje neophodno. Pomoću Guru joge, približićemo se i dobiti deliće i komadiće Šest joga Narope. Ostićemo njihov ukus, ali nećemo imati kompletno iskustvo.
BD: Da li bi ste nam mogli reći nešto o moći mantre? Koje su koristi od ponavljanja mantre Karmapa Ćeno?
K: Mantru Karmapa Ćeno koristimo u Guru jogi XVI Karmape, da bi smo se približili Karmapinom nivou ostvarenja. Na tibetanskom 'karma' znači aktivnost, a 'pa' je osoba koja izvršava aktivnost. Karmapa jednostavno znači 'Čovek Aktivnosti'. Dakle, čak i mantra je vrsta Guru joge.
BD: Samo izgovaranje mantre je Guru joga?
K: Možda ne baš samo izgovaranje, već i razmišljanje o njenom smislu. Kada ponavljamo ovu mantru, veoma smo blizu Karmapine suštine; mi prizivamo njegovo telo, govor i um. Ove reči nose suštinu tri Karmapine forme: prošle, sadašnje i buduće. Možemo jednostavno reći da Karmapa, ili bilo koji drugi učitelj čiju Guru jogu radimo, otelovljuje Tri Dragulja.
Kada recitujemo šestosložnu mantru Čenreziga (skt. Avalokitešvara), Om Mani Peme Hung, otvaramo svoj um ka njegovim vanvremenim kvalitetima. Kada je Avalokitešvara uzeo bodisatva zavet i započeo svoju aktivnost, učinio je jake želje da svi koji ponavljaju njegovu mantru dobiju njegov blagoslov. Isto je i sa
mantrom Karmapa Ćeno.
BD: Svaki Karmapa objavljuje da je Karmapa, a mi smo razumeli da ste i
Vi uradili istu stvar u ranom detinjstvu.
K: Da, iako sam tada bio jako mali.
BD: Da li biste rekli da ste bili jako uvereni u to?
K: Da, i imao sam jak osećaj da mogu da uradim nešto dobro, jednostavno rečeno, da ću moći da sprovodim darma aktivnosti i da ću se prihvatiti izazova da podučavam. Bio sam jako uveren. U to vreme, bio sam sasvim mali i nisam tačno znao šta je taj osećaj značio. Bio je veoma čudan i počeo sam da ga shvatam tek kada sam imao šest ili sedam godina.
Kroz svoju praksu, sada mogu da kažem da
sam u stanju da preduzmem i izvedem sve što i prethodni Karmapa, i da imam sposobnost da sve to uradim. To je ono što osećam. Na taj način - da
- mogu da kažem da sam ja Karmapa. Karmapa jednostavno znači osoba koja izvršava aktivnost.
BD: Vi ste veoma sigurni da možete da preuzmete njegov zadatak.
K: Da, inače bih bio samo još jedno izdanje onih ljudi koji tvrde da su Karmapa.
Nije dovoljno samo ponavljati: "Ja sam Karmapa". Da bi se prepoznao Karmapa, potreban je dokaz. Potrebno je da osoba koja je odgovorna za njegovo prepoznavanje mnogo radi i intenzivno meditira.
BD: U ovom slučaju Šamar Rinpoče?
K: Da, Šamar Rinpoče, uz pomoć još jednog lame.
BD: Sada živite u potpuno drugačijem okruženju od onog na Tibetu. Da li
Vam nedostaje mesto gde ste odrasli? Da li imate osećaj da biste mogli tamo da se vratite?
K: Ko zna, možda ću se jednog dana tamo
slobodno vratiti. Najveći deo svog detinjstva sam proveo u Lasi, ali ne nedostaje mi tako mnogo. Ono što mi nedostaje je tišina istočnog Tibeta, pašnjaci, planine i priroda.
BD: Da li mislite da je budizam na Tibetu u opadanju?
K: Ne sasvim. Mnogi učitelji su još uvek tamo i ima mnogo ljudi koji praktikuju darmu. Ako pogledamo istoriju, videćemo da učenja potiču iz Indije, kasnije su prenesena na Tibet, zatim u Kinu, u Evropu i tako dalje. U Indiji još uvek ima tragova budizma. Sigurno je da postoji jaka osnova na Tibetu. U odredjenom trenutku, budizam bi tamo mogao ponovo da procveta.
BD: Vaš otac je visoki lama Njingma škole. Možete li nam reći kako je uticao na
Vas kada ste bili dete?
K: Imao je veoma jak uticaj. Mislim da sam zahvaljujući svom ocu, a takodje i majci, imao lakši pristup darmi. Pošto je moj otac veliki majstor Njingma škole, Rinpoče, njegovo poznavanje darme je veoma duboko. Učio sam mnogo više i napredovao brže od obične dece.
BD: Da li
Vas je učio da meditirate?
K: Ne, ne baš da meditiram. Učio me je da čitam i pišem. U to vreme nisam imao tutora. Nisam išao u školu jer su moji roditelji mislili da to ne bi bilo bezbedno. Još u vreme kada sam bio jako mali, oni su na neki način shvatali ko sam. Dakle, svemu su me naučili moj otac i ujak.
BD: Imali ste mogućnost da učite kod kuće?
K: Da, imao sam sreće. Do trenutka kada sam napustio Tibet, znao sam mnogo. Naravno, nisam imao kompjuter, ali sam
napamet naučio mnogo tekstova.
BD: Ko su sada
Vaši glavni učitelji darme i da li biste mogli da kažete nešto o njihovim kvalitetima?
K: Skoro svaki učitelj ima svoje posebne kvalitete, i imao sam mnogo sreće da imam
brojne učitelje darme. Primio sam opunomoćenja od Šamar Rinpočea, Čobje Tri Rinpočea, Luding Kenčen Rinpočea, Beru Kjence Rinpočea, Ken Trinli Paldjur Rinpočea i Peba Tulkua. Topga Rinpoče, Sempa Dordje i Kenpo Čodrak su me učili budističkoj filozofiji. Ponekad sam provodio po nekoliko meseci u meditacionom povlačenju. To je veoma važno, jer znanje nije dovoljno; neophodno je imati iskustvo.
BD: Gde ste stekli zapadno obrazovanje?
K: Nisam išao ni u jednu školu, ali sam učio mnogo od svojih nekadašnjih učitelja engleskog. Učio sam engleski od nekoliko ljudi, kao što su Mark Čeliščev, Amerikanac, Lusi, dama iz Novozelandske ambasade u Nju Delhiju, profesor Spring, Škot sa jakim britanskim akcentom i Šona i Stjuart Džarvis iz Australije.
Danas je moguće naučiti mnogo i uz pomoć modernih tehnologija, kao što je Internet. Iako sam već naučio mnogo, to još uvek nije dovoljno. Moram još da učim, u ovom svetu znanje je beskrajno. To je proces koji je u toku i nema mu kraja.
BD: Možete li nam reći nešto o nedavnim inicijacijama u izgubljene Marpa tantre koje ste primili od Luding Kenčen Rinpočea? Zašto se ove tantre smatraju tako dragocenim?
K: Šamar Rinpoče je nekoliko puta zamolio Luding Kenčen Rinpočea da prenese ove inicijacije, ali bilo je teško naći vremena za to u Indiji zbog bezbrojnih aktivnosti koje je Luding Kenčen Rinpoče tamo imao. Kada je odlučio da otputuje u Sietl, shvatili smo da bi
to bila savršena prilika da primimo ove važne inicijacije ovde u Americi. To su skrivena učenja, koja nisu prenošena u našoj liniji dva veka. Srećom, praktikovana su u Sakja liniji, i ovo je bila dragocena prilika da ih vratimo. Primio sam dvadestdve inicijacije; ima nekih koje zbog našeg rasporeda nismo mogli da primimo. Rinpočeu je bilo potrebno dosta energije samo da bi dao ove dvadesetdve inicijacije. Morao je da meditira svakog dana po šest sati da bi se pripremio za svaku inicijaciju, a onda mu je bilo potrebno još po dva sata da bi dao svaku od njih. Duže inicijacije su trajale po dva dana.
BD: Zašto je važno preneti ove tantre?
K: Važno je da bude sačuvano mnogo različitih metoda. Sve one imaju istu suštinu, ali različite kvalitete. Da bi inicijacija mogla da bude data, potrebno je primiti usmena uputstva i transmisiju, a onda postići odredjeno ostvarenje. Uvek mora da postoji neko ko ima vremena da praktikuje, postigne ostvarenje i onda prenosi dalje.
BD: Da li mislite da danas ima učenika koji će biti u stanju da praktikuju ove tantre?
K: Rekao bih da, svako bi to mogao da uradi. Moramo da ih koristimo, a ne samo da ih čuvamo za budućnost.
BD: Ali, da li je to praktično moguće?
K: Svako mora da pronadje pravi trenutak i pravo vreme da ih koristi. To je isto kao kada kažemo da svako ima Buda prirodu. Na primer, postoje razne vrste voća u bašti, ali moguće ga je jesti tek kada je zrelo. Ako ga jedemo ranije, biće kiselo i teško za varenje.
BD: Znači, zavisi od praktičara, pojedinca, da li je on ili ona za njih spremna ili ne?
K: Da, ali čak i ako učenici još nisu spremni, učitelj bi još uvek pokušavao da stvori najbolje moguće uslove za njih da praktikuju. Zbog toga imamo darma centre.
BD: Kako vidite svoju aktivnost kao XVII Karmape?
K: To je još uvek dug put i predstoji
mi mnogo izazova. Činim prve korake i mislim da će biti veoma interesantno.
BD: Da li je važno da Karmapa izvodi ceremoniju Crne krune?
K: Bilo je važno. To je bila tradicija koja se održavala do vremena XVI Karmape, ali to je ipak samo tradicija, ništa više od toga. Ja je ne smatram toliko važnom. Možemo je imati, ali i ako je ne budemo imali, neće biti velike razlike.
Kažemo da je Crna kruna simbol Karmapine aktivnosti, i to je bila istina u to vreme. Sada, u pravom trenutku, čak bi i bejzbol kapa mogla da otvori nečiji um. To je kao kvaka koja otvara vrata.
BD: U okviru Kadju linije postoje različiti načini praktikovanja, što ponekad dovodi do podela u sangi. Kao poglavar linije, da li vidite svoju ulogu kao nekoga ko će ujediniti i unificirati različite pristupe, ili raznolikost grupa i praktičara smatrate dobrodošlim i prirodnim stanjem stvari?
K: Prirodno je imati male podele. U vreme kada je Buda podučavao, postojalo je samo jedno razumevanje njegovih učenja. Nakon što je umro, pojavljivalo se sve više pristupa.
Različiti načini praktikovanja su dobri ako su delotvorni i ako pomažu ljudima. Ipak, ako se pojave neslaganja i nastanu teškoće, onda bi ih trebalo rešiti. Modernizovanje načina podučavanja će takodje možda biti potrebno. Zamisao nije uneti nešto novo, već koristiti različite izraze čuvajući istu suštinu.
BD: Šta čini metode Dijamantskog puta jedinstvenim?
K: Rekao bih da to nije ispravno pitanje. Nešto jedinstveno možete pronaći i u svim drugim budističkim metodama.
Dijamantski put je veoma moderan metod, naročito je delotvoran na Zapadu, i već smo videli mnoge rezultate. Na primer, u Evropi ima mnogo praktičara, mnogo centara, i ljudi nisu samo sledbenici, već imaju i odredjeno razumevanje, što je najvažnije. Na taj način, Dijamantski put je veoma delotvoran u savremeno doba. Verovatno više odgovara Zapadnom umu, pa je jedinstven na taj način.
BD: Razvoj u Evropi je uglavnom rezultat aktivnosti
Lame Ole Nidala. Šta mislite, šta mu je omogućilo da postigne takve rezultate?
K: Mislim da on pruža veliki primer svima. Možete da vidite kako jedan pojedinac može da postigne
izuzetno mnogo. Pre nego što je postao budista, bio je veoma neobuzdan. Ali, kada jednom uplovite u svoju Buda prirodu, možete da pomerate planine.
BD: Da li možemo da vam postavimo jedno lično pitanje? Da li vam je teško da uvek budete u centru pažnje?
K: Navikavam se (smeh). To ponekad može da iritira, ali u nekim kulturama
to je način na koji se pokazuje poštovanje i radi se iz najbolje namere. U SAD i severnoj Evropi sve je jednostavnije i opuštenije.
BD: Koji je najbolji način da vam se obraćamo? Da li bi vaši učenici trebalo da vam se obraćaju sa Vaša Svetosti?
K: Ne bi mi smetalo ni jedno ime. Karmapa je u redu; veoma je jednostavno. Mislim da bih više voleo ime nego titulu.
BD: Šta je sa izvodjenjem prostracija pred učiteljem?
K: Prostracija u smislu pozdrava zavisi od situacije. U Aziji, to je deo kulture. Na Zapadu bi ponekad delovalo veoma neobično, pa možemo da je izostavimo. Za mene su prostracije obavezne, kada god primam inicijacije. U pravom kontekstu, one predstavljaju znak poštovanja. Ne bi trebalo da ih radimo bez razloga. Šta god da radimo u budizmu, trebalo bi da radimo sa ispravnim razumevanjem.
BD: Kako vidite budućnost Karma Kadju linije?
K: Budućnost izgleda veoma dobro (Karmapa se smeši). U našoj liniji ima mnogo ljudi zainteresovanih za darmu koji nisu samo sledbenici, već imaju i intelektualno razumevanje. Ovo je dobra osnova za dalji razvoj.
BD: Puno vam hvala.
Intervju su vodili Gosia Pelarin, Alison Tali, Tomek Lenhert i Bruk Veb.
Buddhism Today Vol.13, 2003
|
