Četiri misli koje odvraćaju um od samsare

Vrh stranice

Vrh stranice

Vrh stranice

Vrh stranice

Vrh stranice

Vrh stranice

Vrh stranice

 

Lopon Ceču Rinpoče

 

Dragoceno ljudsko telo

Kada se govori o "dragocenom ljudskom telu", misli se na dragocenost ljudskog postojanja, koje je veoma teško ostvariti. Ono je dragoceno zato što ga karakterišu određene slobode i sposobnosti. Na njegovu dragocenost se ukazuje na tri načina: poređenjem sa širom situacijom, numeričkim poređenjem i pomoću analogije.

Prvi od ova tri načina opisuje slobode koje karakterišu dragoceno ljudsko rođenje. Ljudsko rođenje je vredno jer smo uspeli da izbegnemo neka druga rođenja, u kojima bismo se suočili sa situacijama potpuno drugačijim od onih koje postoje u području ljudi. Ovde se govori o osam oblika postojanja:

U ovih osam oblika postojanja postoji samo patnja. Ne postoji nikakava sloboda u smislu sposobnosti za praktikovanje darme.

Imati dragoceno ljudsko telo ne znači samo da smo izbegli ove oblike postojanja, već i da posedujemo određene sposobnosti. Ovde je opisano deset aspekata. Pet njih se direktno odnose na nas:

Sledećih pet okolnosti imaju veze uglavnom sa našim okruženjem, sa spoljašnjom sredinom:

Ovih osam sloboda i deset okolnosti čine osamnaest obeležja "dragocenog ljudskog tela". Ako bi neko od ovih osamnaest obeležja nedostajalo, takvo ljudsko postojanje ne bismo mogli nazvati dragocenim.

Svi smo mi stekli ljudsko rođenje koje se kvalifikuje kao dragoceno. Uopšte ga nije lako ostvariti; u stvari, to je izuzetno teško i da bi bilo moguće, bilo je neophodno sakupiti ogromnu količinu pozitivnog potencijala, ogromnu količinu pozitivne karme tokom prethodnih života. Najvažniji uzrok koji nam omogućava da se ponovo rodimo u tako povoljnim okolnostima jeste disciplina. Sa jedne strane, pod disciplinom se podrazumevaju razni skupovi zaveta koje dajemo na putu ka individualnom oslobođenju, a sa druge strane, disciplina se odnosi na izbegavanje deset štetnih dela. Kako god da je formulišemo, kvalitetet discipline je direktan uzrok dragocenog ljudskog života.

Postoje priče koje ukazuju na teškoću ostvarivanja dragocenog ljudskog života. Na primer, zamislite kuću od stakla sa savršeno glatkim zidovima. Ako neko staklene zidove gađa svežim zrnima graška, većina njih će se odbiti i pasti na tlo. Izuztetno je mala verovatnoća da će se zrna graška zalepiti za staklo. Ipak, ako staklo stalno gađate graškom, pre ili kasnije će se neko zrno zalepiti. Verovatnoća da ćete steći dragoceno ljudsko telo je mnogo manja od verovatnoće da će se jedno zrno graška zalepiti. Ili zamislite da mali prsten pluta okeanom. Na dnu okeana živi naročita kornjača koja na kratko ispliva na površinu svakih sto godina. Verovatnoća da će tada proturiti glavu kroz prsten je veoma mala, ali mnogo veća od verovatnoće za sticanje dragocenog ljudskog tela.

Vrednost i retkost dragocenog ljudskog tela može se ilustrovati poređenjem brojnog stanja različitih vrsta bića. Na primer, postoje prilično tačne procene broja ljudi koji žive u ovoj zemlji. To je dobro poznato. Ipak, ako biste pokušali da prebrojite koliko insekata živi na malom komadu zemlje, to bi bilo nemoguće. Svi mi koji smo ovde, rođeni smo pod okolnostima koje čine naš ljudski život veoma dragocenim. Trebalo bi da zapamtimo da imamo svoj dragoceni ljudski život zato što smo sakupili ogromnu količinu pozitivnog potencijala i očistili svoje umove od mnogih nečistoća. Upravo sada uživamo u rezultatima svega ovoga, ali bitno je ove rezultate koristiti na najbolji i najmudriji mogući način; u suprotnom, samo ih traćimo.To bi bilo kao kada bismo otišli na put sa ciljem da donesemo samo jednu, određenu stvar, a onda se vratili praznih ruku. Ili, kao kada bismo poneli vedro da zahvatimo vodu, a vratili se praznog vedra. U oba slučaja, uzaludan put. Trebalo bi da težimo da našu povoljnu situaciju iskoristimo na najbolji način, a ne da je protraćimo.

Ispuniti život smislom znači koristiti darmu i praktikovati razne metode kojima je podučavao Buda. Broj metoda koje je Buda dao je toliko veliki da bi bilo nemoguće da ih jedna osoba sve praktikuje. Stoga bi trebalo praktikovati one metode koji odgovaraju našim sposobnostima.

Najbolji način bavljenja darmom je praktikovanje poput Milarepe, uz potpuno odvraćanje od svih svetovnih interesovanja. Ipak, u današnjem svetu postoji samo nekolicina ljudi sposobnih da praktikuju darmu na ovaj način. Ako nismo u stanju da tako praktikujemo, onda bi trebalo da odlučimo da se bavimo darmom u meri koja je za nas moguća. Potrebno je da uradimo što više možemo. Ovo se odnosi na sve naše prakse - meditaciju, sakupljanje zasluga, pročišćavajuće prakse i naravno preliminarne prakse.

Jedan od načina za stalno sakupljanje zasluga je činjenje ponuda Budama. U najboljem slučaju, nudimo velike količine stvari koje posedujemo. Ako ovo nije moguće, uvek možemo da ponudimo čistu vodu. Ako ni ovo nije moguće, možemo da ponudimo mnogo cveća, ili, umom punim devocije, možemo da zamislimo cveće i ponudimo ga Budama. Moguće je u umu ponuditi bilo koje cveće koje vidimo tokom dana. Davanjem ponuda Budama na svaki mogući način, stvaramo pozitivne impresije u svojim umovima.

Druga mogućnost je biti darežljiv prema sangi. Potrebno je biti darežljiv kolko god je to moguće i podržavati sangu, umom ispunjenim poštovanjem.

Treća mogućnost je biti darežljiv prema svim osetnim bićima. Radimo sve što je moguće da bismo im pomogli. Na primer, kada naiđemo na žednu životinju, damo joj vodu.

Ovi različiti primeri pokazuju da je uvek moguće praktikovati korisna dela koja stvaraju zasluge, na različitim nivoima. Zaista je potrebno da pokušamo da ovo radimo koliko god je moguće, da bismo ojačali pozitivni potencijal i uništili negativnost koja opterećuje um.

Kada su u pitanju korisna i štetna dela, ne bi trebalo zauzeti stav da ozbiljna, očigledno negativna dela, treba izbegavati, dok nema potrebe brinuti za sitna negativna dela. Negativno delo, bez obzira da li je veliko ili malo, uvek je negativno i vodiće problemima i patnji. Rezultat će uvek biti negativan jer će odgovarati prvobitnom delu. Prema tome, ne bi trebalo da se koncentrišemo samo na izbegavanje krupnih negativnih dela, već je potrebno odreći se i onih sitnih štetnih dela kojima se tako lako prepuštamo.

Na primer, zamislite ogromni plast sena, velik poput planine. Ako ovaj plast zapalimo makar i najmanjom varnicom, ceo plast će progutati plamen. Na sličan način, čak i najmanje negativno delo može imati veoma destruktivne posledice.

Ovo se odnosi i na korisna dela. Nikada ne bi trebalo da pomislite kako sitna pozitivna dela nemaju nikakvu vrednost i da zato nikada ne učinite napor da ih preduzimate. Veoma je lako usvojiti ovakvo gledište. Osoba misli da nije u stanju da čini velika dobra dela i zato nikada i ne pokušava. Ali, pozitivno delo će uvek imati odgovarajući rezultat i potrebno je da uvek činimo sve što je moguće na ličnom nivou. Kada su u pitanju prakse, nikada ne bi trebalo pomisliti da nema svrhe započeti jer nismo u stanju da uradimo veliki broj ponavljanja. Potrebno je da praktikujemo što više možemo, koliko god da je to.

Netrajnost

Druga od četiri misli, bavi se netrajnošću. Postoje mnogi načini na koje se ljudski život može okončati pre smrti usled starosti. Puterna lampa se sastoji od posude sa puterom i fitilja. Kada je takva lampa napunjena puterom do vrha, a fitilj još nije upaljen, to odgovara situaciji osobe koja još nije rođena. Puterna lampa koja je u potpunosti sagorela svoje gorivo odgovara osobi koja je umrla zbog starosti. Između ova dva primera postoji veliki broj mogućnosti. U stvari, postoji mnogo više okolnosti koje mogu da prouzrokuju smrt, nego okolnosti koje nas održavaju u životu. Naš život je moguće uporediti sa kapljicom rose na vlati trave - veoma je osetljiva i čim Sunce izađe, ona ispari.

Život je veoma dragocen ne samo zato što ga je veoma teško dobiti, već i zato što je veoma lako izgubiti ga. Dragoceno ljudsko telo pruža mnoge mogućnosti, ali samo je jedna stvar izvesna - smrt. Ono što je neizvesno je tačan trenutak u kome će nastupiti. Tu nema pravila. Deca ne žive uvek duže od svojih roditelja. Učitelji ne umiru uvek pre svojih učenika. Čak iako ljudi ovo znaju iz svog iskustva, izgleda da smatraju normalnim verovanje da će deca živeti duže od svojih roditelja. Ipak, ako se osvrnete oko sebe i uzmete u obzir svoje iskustvo, zaključićete sa sigurnošću da ove stvari nisu predodređene. Iako imamo sreće da smo još živi, uopšte nije sigurno da će to potrajati. Trenutak naše smrti može nastupiti bilo kada. To je problem sa životom - tako je krhak, tako je lako izgubiti ga ili uništiti.

U trenutku smrti bićemo sami, bez obzira koliko smo bliski sa svojom porodicom, koliko braće ili sestara imamo, ili koliko bliskih i dragih prijatelja imamo. Oni nam se ne mogu pridružiti i ne mogu nam pomoći u trenutku smrti. Čak ni materijalne stvari koje smatramo toliko važnim, bez obzira koliko smo novca uštedeli, koliko veliku i lepu kuću ili kola imamo, ništa od toga nećemo moći da ponesemo sa sobom kada umremo. Ovo se odnosi i na ono što nam je najbliže i najdraže - naše telo. Naša senka nas je pratila tokom celog života. Ne moramo da je nosimo sa sobom ili da brinemo da li je tu ili nije; prirodno je tu. Ali, nakon smrti čak nam se ni naša senka ne može pridružiti.

Jedina stvar koja se računa u trenutku smrti su sklonosti koje smo razvili u svom umu. I pozitivne i negativne impresije će nas pratiti, želeli ih mi ili ne. Ne možemo da ponesemo samo pozitivne impresije, a da ostavimo negativne iza sebe. Ove sklonosti će usloviti stanje našeg uma, one određuju kako ćemo doživeti svoju smrt i period posle nje. Ako smo u svoj um utisnuli jako mnogo pozitivnih impresija, čeka nas odgovarajući rezultat: doživećemo mnogo radosti i nećemo naići na patnju koju uzrokuju štetne sklonosti. Ipak, ako su u našem umu dominantne negativne sklonosti, one će usloviti naše iskustvo na takav način da ćemo doživeti patnju i bol. Potrebno je da budemo svesni ovoga. U trenutku smrti, i nakon nje, ne može nam pomoći ništa osim načina na koji smo živeli.

Karma - uzrok i posledica

Karma se bavi uzročnošću: određeno delo ima određenu posledicu. Pozitivno delo će voditi rezultatu pozitivne prirode, dakle iskustvu radosti i sreće. Sa druge strane, negativno delo će neizbežno voditi bolnoj posledici; sasvim je sigurno da će uzrokovati patnju. Ovo se dešava samo od sebe jer će posledica neizbežno odgovarati prirodi uzroka. Na primer, ako zasadite seme, iz njega će niknuti određena vrsta biljke. Iz semena pirinča izrašće pirinač, a ne nešto drugo. Zato je važno biti veoma pažljiv i činiti sve što je moguće, od najkrupnijih do naizgled najsitnijih dela, kako bismo učvrstili pozitivno ponašanje.

Dominantne sklonosti u našem umu prve će sazreti. Ako ih karakterišu negativni oblici ponašanja, onda je to ono što ćemo prvo doživeti i što će biti preovlađujuće u našim životima. Tada ćemo doživeti patnju i nećemo biti srećni. Ovo će uvećati naše probleme jer nam neće biti lako u životu i upadaćemo u još veće teškoće. Ako, sa druge strane, ojačamo naše pozitivno i korisno ponašanje, onda će se naša sreća i radost uvećavati i postaće naše preovlađujuće iskustvo. Ovo zatim ojačava našu sposobnost da ustalimo pozitivno ponašanje.

Četiri misli nije neko jednostavno izmislio da bi vas obmanuo. One su autentične, potpuno istinite i podučavao im je Buda Šakjamuni. Buda je dao ova učenja iz svoje sveznajuće mudrosti, ljubavi i izuzetne sposobnosti. Svako ima jake nečistoće u svom umu, od kojih su glavne uznemiravajuće emocije vezanosti, ljutnje i neznanja. Iz osnove koju čine ove uznemiravajuće emocije, nastaje veliki broj drugih uznemiravajućih emocija u našem umu. One pokreću naša dela i tako vode mnogim negativnim aktivnostima. U našoj sadašnjoj situaciji, uznemiravajuće emocije su dominantne i vode fizičkim, verbalnim i mentalnim aktivnostima kojima sakupljamo negativnu karmu.

Uopšteno govoreći, postoji veliki broj negativnih aktivnosti, ali su podeljene u specifične kategorije. Postoje tri štetna dela koja činimo telom: ubijanje, krađa i povređivanje seksualnim putem. Četiri činimo govorom: laganje, klevetanje, reči kojima stvaramo razdor i dokono naklapanje. Tri negativne aktivnosti uma su zlonamernost, zavist i usvajanje pogrešnih stanovišta.

Ovih deset negativnih dela trebalo bi izbegavati po svaku cenu. U međuvremenu, trebalo bi raditi suprotno, tj. činiti deset pozitivnih dela koja su suprotna od pomenutih deset negativnih dela.

Zatim, postoji pet negativnih dela koje nose ekstremnu količinu negativne energije. Ona se nazivaju "pet ekstremno štetnih dela". To su: (1) ubiti svoga oca, (2) ubiti svoju majku, (3) ubiti arhata, (4) fizički povrediti Budu ili onog ko predstavlja Budu, npr.svog učitelja - ovo se odnosi i na uništenje materijalnih predstava Bude, i (5) podeliti sangu (ovo se odnosi samo na zajednicu koju čine najmanje četiri monaha ili monahinje, prev.)

Preduzimanjem nekog od ovih dela akumuliramo ekstremno negativnu karmu. Posledice ovih dela nastupaju nakon smrti izuzetno brzo, tako da nema međustanja (bardo, prev.). Posledica ovih dela je u tome da će se počinilac u trenu naći u stanju paranoje. Zato je doslovni naziv ovih dela "pet dela posle kojih nema međustanja".

Postoji još pet dela koja su veoma slična prethodnim: (1) uništiti stupu, (2) ubiti "običnog" bodisatvu - onoga ko još nije dosegao nivo direktne spoznaje, (3) ubiti svog lamu, (4) stupiti u seksualni odnos sa ostvarenim arhatom, (5) ukrasti od Tri dragulja - Bude, darme, sange - npr. uzeti natrag ponudu.

Uopšte, negativna dela nemaju ni jednu dobru stranu; ona su jednostavno štetna. Pa ipak, Buda je rekao da negativna dela imaju i jednu dobru stranu, a to je da se možemo pročistiti od negativnosti koju smo stvorili. Ovo pročišćenje omogućava primena tzv. četiri moći - žaljenje zbog dela, popravljanje njegovih štetnih posledica, odluka da ga ne ponovimo i ponovno uzimanje utočište u Tri dragulja. Čak i uz primenu četiri moći, izuzetno je teško otkloniti impresije koje su stvorene kroz pet ekstremno negativnih dela. Takođe je teško postupati sa negativnim impresijama u slučaju kada nemamo nikakvog poverenja u Tri dragulja i vezani smo pogrešnim gledištima.

Nepogodnosti samsare

Zbog naše karme koja dovodi do sazrevanja određenih iskustava, točak uslovljenog postojanja se stalno okreće. Ovo je samsara. Dela i karma se akumuliraju, i usled njih se manifestuju različita iskustva. Kada preovlađuju pozitivne aktivnosti, iskusićemo manje ili više radostan rezultat. Kada preovlađuju negativna dela, uglavnom ćemo doživljavati patnju. Na ovaj način, u samsari postoji šest različitih vrsta iskustava ili stanja postojanja: stanje paranoje, oblast duhova, područje životinja, ljudsko postojanje, polubogovi i područje bogova.

Koju god od ovih situacija da posmatramo, nećemo naći ništa osim patnje. Samsara nije ništa drugo do patnja jer je jednostavno rezultat akumuliranih dela. Možemo da bacimo pogled na šest stanja da bismo stekli uvid kako izgleda živeti u svakom od njih.

Stanje paranoje nije samo područje u kome se stvarno rađamo; to je naziv za stanje uma, koje se sastoji od različitih pod-oblasti. Postoji osamnaest različitih područja pakla. U osam područja, bića pate pre svega usled intenzivne vreline, a u sledećih osam prvenstveno pate zbog ekstremne hladnoće. Postoje još dva slična područja pakla, pa ih je u zbiru osamnaest. U ovim stanjima se doživljava samo vrelina i hladnoća.

Mogli bismo da pomislimo da u području paranoje zaista postoji velika patnja, ali da druga područja možda i nisu tako loša. Onda bi trebalo da pogledamo šta se događa u području duhova. Gladni duhovi rođeni u ovim stanjima pate mnogo usled gladi i žeđi. U jednom od opisa ovog područja piše da tokom stotinu godina, gladni duh ni jednom ne čuje reči "hrana" ili "voda" i nema nikakvu mogućnost da dođe do njih. Opisano je da gladni duhovi imaju stomake velike kao planine a usta mala poput jedne vlasi kose. Njima je potpuno nemoguće da dođu do hrane, da utole glad i žeđ. Čak i kada nađu hranu ili vodu, tek što je nisu pojeli ili popili, pretvara se u nešto odvratno poput krvi ili gnoja. To je njihovo preovlađujuće iskustvo.

Ponovo, mogli bismo da pomislimo kako u području životinja nije tako loše. Ipak, ako posmatramo u kakvoj se situaciji nalaze životinje, opet ćemo videti samo patnju. Lako je uočiti koliko patnje doživljavaju životinje na zemlji ili u vodi, kako ih stalno love i zlostavljaju. Ova područja se nazivaju "tri niža područja", jer je tamo patnja dominantna i veoma je brutalne prirode.

Ipak, ni u tzv. "višim područjima" ne nalazimo ništa sem patnje. Na primer, glavni problem asura ili polubogova je ljubomora. Oni vide prijatna iskustva bogova i zavide im jer su njihova iskustva bleda u poređenju sa iskustvima bogova. Zato se stalno bore protiv bogova, ali nikada ne pobeđuju. Oni su stalni gubitnici i stalno su ljubomorni. To uzrokuje njihovu patnju.

Čak i pravi bogovi pate. Iako su im životi ispunjeni zabavom, doživljavaju veliku patnju pred smrt, jer sedam dana unapred postaju svesni da će umreti. Sedam dana u području bogova jednako je periodu od sedam godina u području ljudi. Bogovi vide gde će se ponovo roditi nakon smrti i pošto su potrošili svu dobru karmu pašće u neko od nižih područja. Tokom procesa raspadanja koji se odigrava dok im se bliži smrt, oni prepoznaju određene znakove, na primer, cvetovi koji ukrašavaju njihova tela počinju da venu i njihova tela počinju da šire neprijatan miris. Tako patnja prožima i područje bogova.

Konačno, u području ljudi doživljavamo patnju rođenja, starosti, bolesti i smrti.

Stoga, bez obzira koje područje postojanja da pogledamo, videćemo da su samsara i patnja jedno te isto. Samsaru možemo uporediti sa sedenjem na vrhu igle - ni tren ne prođe bez patnje.

Četiri misli koje odvraćaju um od samsare su za nas veoma važne. Mnogi stari majstori su govorili: "Četiri pripremne prakse su važnije od glavne prakse." Za naš sopstveni razvoj u praksi darme izuzetno je važno da odvojimo vreme za razvoj jasnog shvatanja ovih osnovnih gledišta. Kada prođemo kroz svaki detalj i shvatimo objašnjenja dragocenog ljudskog tela, tek tada ga možemo u potpunosti ceniti. Zatim se bavimo netrajnošću. Kada smo ovo temeljno shvatili, prirodno ćemo razumeti kako funkcioniše karma, kako funkcioniše samsara i patnja koja postoji u različitim područjima postojanja.

Kada razvijemo ova osnovna gledišta, imaćemo solidnu osnovu na kojoj ćemo moći da gradimo svoju darma praksu, tj. "četiri posebne pripremne prakse" - prostracije, Dijamantski Um, ponudu mandale i guru jogu. Zahvaljujući ovoj čvrstoj osnovi, možemo postići direktno ostvarenje. Ako ne izgradimo čvrstu osnovu, biće nam teško da ovim praksama postignemo željeni rezultat. To je kao kada zidate kuću. Bez dobrog temelja, kuća može veoma lako da se sruši.

Postoji još mnogo toga što bi moglo da bude objašnjeno u vezi ove teme, ali ja vas molim da zapamtite ono što je ovde rečeno. Biti u samsari znači patiti. Ipak, trebalo bi da budemo radosni što smo sakupili karmu za ponovno rođenje sa dragocenim ljudskim telom. Ovo je povoljna situacija jer znači da imamo izvrsne mogućnosti kojih nema u drugim područjima postojanja. Imamo određeni stepen slobode, u smislu da smo u stanju da pravimo razliku između korisnih i štetnih dela. Sposobni smo da se odreknemo negativnosti i da se koncentrišemo na pozitivne aktivnosti. Ako tokom ovog života činimo ono što je korisno, bićemo u stanju da ostvarimo stanje oslobođenja od samsare. Ako se, sa druge strane, ne "zamaramo" činjenjem pozitivnih dela i praktikovanjem darme i nastavimo da postupamo negativno, onda nas čekaju odgovarajuće posledice i nećemo biti u stanju da se oslobodimo samsare - nastavićemo sa beskrajnim ciklusom ponovnih rođenja u jednim ili drugim područjima postojanja.

Iz ovih razloga bi trebalo da budemo istinski svesni velike prilike koja nam se pruža ovde i sada i da damo sve od sebe da je koristimo dok još možemo. Odvojte vreme za izučavanje darme i za praksu. To je korisno i želim da vas ohrabrim da nastavite sa tim. Nemojte nikada da se obeshrabrite u svojoj praksi.